Danas sam od tebe dobila poruku bez ijedne reči.
Čudno.
Obično si uvek rečit i duhovit.
Što se to s tobom događa?
Jesi li po prvi put iz nekog samo tebi znanog razloga
ostao bez teksta?
Ili ti je ruka sasvim prirodno pratila drhtaje srca
dok si u imeniku gledao slova moga imena?
Želim verovati kako je praznina ekrana
sama poslala poruku.
Možda je to bio jedini trenutak u tvom životu
kada si ti bio ja.
Možda si baš u tom času u sebi osetio prazninu
koju ja već odavno ćutim.
Jesi li napokon shvatio koliko prazna može biti daljina?
Ili neispisan prostor skriva istinu upisanu duboko u tebi.
Možda su nevidljivim slovima upravo ovde ispisane
tvoje neizgovorene reči i potisnuti osećaji.
Svejedno!
Ja sam i ovu poruku shvatila kao poruku.
Ponekad i praznina prostora
pokaže puninu skrivene čežnje.
Ponekad se u skrivenoj reči
otkrije punina istine.
Zato ću i ovoga puta
iz ničega stvoriti nešto
te u ovaj prazan prostor upisati reči
koje si ti iz samo tebi znanih razloga
poslao u prazno....
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.