Na pločniku je duboka rupa.
Padam u nju.
Izgubljen sam... bespomocan.
Za to nisam kriv.
Trazenje izlaza traje citavu vecnost.
Hodam istom ulicom.
Na plocniku je duboka rupa.
Drzim se kao da je ne vidim.
Ponovno upadam.
Ne mogu verovati da sam se nasao na istome mestu.
Ali, nisam kriv.
Ponovno dugo trazim izlaz.
Hodam istom ulicom.
Na plocniku je duboka rupa.
Vidim je.
Ipak upadam u nju. Rec je o navici.
Oci su mi otvorene.
Znam gde sam.
Kriv sam sam. Odmah izlazim.
Hodam istom ulicom.
Na pločniku je duboka rupa.
Obilazim je.
Hodam drugom ulicom.
(iz Tibetanske knjige zivljenja i umiranja)
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.