Tražili ste da Vas volim,
volela sam Vas…
nesebčnom, dečjom
ljubavlju
pa čak i onda
kad sam mrzela samu sebe.
Rekli ste da je svet pozornica
da opstaju samo najbolji
da za amatere nema mesta
Verovala sam Vam…
i trudila se da budem
što bolji glumac.
Igrala sam sve uloge
koje ste mi dodeljivali
ne pitajući zašto baš ja?!
I bila sam pesnik
i sanjar, boem i skitnica
i prosjak.
Igrala sam u tragedijama
i komedijama
koje je samo Vaša ograničena mašta
mogla da izmisli.
Bila sam veseli klaun i tužni Pjer.
Radjala sam se
živela i umirala
po Vašem scenariju.
Bila sam junak bezbroj drama
čijih se imena odavno
ne sećam.
Govorila na tisuće monologa
bez smisla
voljela one koje ste Vi želeli
ljubila tisuće usana
ne pitajuci čija su
grlile me ruke i željene
i neželjene
plakala sam na ko zna čijim ramenima…
Tražili ste da se smejem,
smejala sam se…
Glasno i gotovo iskreno
čak i onda kad mi je najmanje
bilo do smeha.
Rekli ste da svemu
dodje kraj
da sve sveće dogorevaju
po nepojmljivim zakonima
prirode
Verovala sam Vam…
Ali bilo je i suviše kasno
kad’ sam shvatila
da se previše Vas
grijalo mojom vatrom
i previše Vas
mojom svetlošću
tražilo sebi put…..
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.