субота

Vreme je praznika, nocas je tisina blazena
Ispred mene prostire se ulica prazna
Koracam besciljno i bez osmeha...

Medju svojim prstima trazim ostatke dodira
U mislima slike stare mesaju se , naviru secanja
Na dane one kad nas je pratila sreca

Znam gde bih te mogla naci, ali te necu potraziti

Drugi si covek , nisi vise onaj stari
I ne bih da ti tvoj novi zivot kvarim

Osmeh taj pricinjavao mi je nevidjenu srecu

Ogledalo mi je bilo u tvom oku, to nikad zaboraviti necu
Postali su hladni oni topli zagrljaji koje si poklanjao samo meni

Nocas molim reke na trenutak da stanu

Satove , da prestanu da kucaju
A vetrove da mi samo na kratko tebe onog starog vrate...

Нема коментара:

Постави коментар

Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.

Истакнути пост

Nisam ja za ovaj svet 🙄