Danas ti ostavljam samo cutanje….
Promrzlim prstima prelazim preko tvoga lica, sve jedno je, i onako neces osetiti hladnicu, to je samo slika, porcelanska slika.
Nekada sam ti nemo pricala, dugo, do iznemoglosti, slagala reci u recenice verovala da razumes. I znam da si razumeo, prepoznavao si boju moje nemosti, i tebi je bilo smesno moje “R”, koje nikada nisam znala da izgovorim.
Stezala bih te tad, jako, jako, ljubila te trepuske sto stizale su do vrhova obraza,lagala da je ceo svet tvoj, da osvajaces sve sto dodirnes pogledom, lagala o snovima koji nikad nece biti sanjani i sama verovala u te lazi.
Pricala o putevima, ubedjujuci sebe, iako sam znala da ni jednim nikada neces krociti.
A sta je bio jedan premaleni korak….
Odveo te, tamo gde putevi ne obecavaju susret, ili bar ne ovde, tamo gde kocije bez konja jure...
Gde zvona zvone bez zvonara……..Tamo gde se leti bez krila….
Tamo, tamo gde se sresti moramo bar jos jednom.
Danas ti ostavljam cutanje, jer …zasta rec….
Danas ti ostavljam cutanjei znam…znam da ces razumeti.
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.