Onaj sjaj

Ne,ne tražim puno od tebe a opet mi se čini kao da je svaki moj pokušaj teži no stene da pomeram.
Sasvim obično stalo mi je.U vidu osmeha,pogleda,dodira,slatkog rešenja jednačine.
Ispada kao da sam nezasita.Neumerena.Da tražim snove neostvarljive.
Ponekada jedino želim da te dodirnem.Da se uverim da si stvaran.Da postojiš.Da te nisam umislila željama niti isklesala rečenicama.
Gledam nemoćno u dane koji prolaze.
U svakom si ti,smešiš se.Kao nekakav vilenjak,duh iz lampe.
Zauzimaš vešto prostor pločnika nedelja.Smešiš se dok pogledom razmahujem oblake.Ćutiš onda kada htela bih ti otkriti sve tajne.
Posmatraš iz prikrajka.Kao da je za tebe sve ovo samo smešna igra.Traćenje vremena.Rekvizit za opstanak.
A tako bih ti slatko pričala dodirima.Iskazala sve misli moje koje kuju se u meni čini se vekovima.
Tako bih ti rado uskočila u san.Potpuno ga protresla.Ostavila na svoj način traga.
Nemoj da puštaš minute da izmiču,vajaj me u njemu,piši našom pričom prošlost slatku
Pokloni sebi nešto čega ćeš se sećati kroz neko vreme
Nešto što će u tebi oživeti nemirne snove
Zavodnica,nisam ja nikakva zavodnica
Blesava romantičarka koja polako gubi sopstvenu titulu
Čežnja tvoja koja ti se svake noći probija kroz mesečinu
Spetljana devojčica pod tvoga oka prismotrom
Ja,samo ja,prava ja,dok sam sa tobom
I opet čini se kao da tražim sva bogatstva sveta
Da razmestim zvezde ne bi li pisale drugačiju sudbinu
Kao da želim da pišemo uzdasima novo svetsko čudo
Ne,ništa od toga ne želim ja

Samo da ...
Dok ćutimo osetimo jedno drugo svim svojim čulima
I opet hvatam sebe kako vijam tvoje misli
Umotavam nago telo svilenim prekrivačima
Shvataš li da najlepše je kada ćutimo jedno pokraj drugo
Uvijeni požudnim satima
Lica nam kao platno ne ispunjeno bojama
Niti tuga
Niti usiljeni osmesi
Samo onaj sajaj u očima koji prkosi svim silama sveta
Onaj sjaj ,koji nam daje dokaz postojanja....
Koji čini...nas