Neke plime dižu se neočekivano i brzo...
Na mestim gde ih uopse nismo očekivali...
Na način na koji nismo ni znali ni verovali da postoje i da su moguće...
I preplavljuju nas...
Postoji dah koji iznenada osetiš na vratu, iako u prostoru sediš sam...
Toliko topao i snažan da se poželiš okrenuti iako znaš da nikoga nema...
Postoji dodir, nežan i blag kao pero, koji te kroz daljinu uspeva dosegnuti...
Postoji (po)ljubac što ti se kroz neobičnu igru elektrona uspe nežno na obraz utisnuti...
I zagrljaj od hiljadu reči postoji...
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.