dva kamička....dva oblutka
ma mi jesmo ta dva lutka
što im konce neko vuče
sudba....šta li.....usud....život
al' smo lepa dva lutkana
nasmejana, razigrana
kao grane rascvetane
na laganom proleć vetru
što se eto ipak sretnu
makar samo da u dušu
osmeh jedno drugom metnu.
Vala jesmo dva skituljka
dva oblutka i dva lutka
osmeh pticom nazivamo
duše pesmom sazivamo.
