Kao da je to lako.
Čak ni meni nije lako napisati bajku,iako sam Mali Princ.
Iako sam se sačuvao bolesti Odrastanja.
Iako poznajem Tajne.
Silna čudesa,
iako poznajem magiju i čarobne reči.
Napiši mi bajku…
Kao da život već nije bajka,sa svojim usponima i padovima,preokretima,
igrama Sudbine…
Ona je princeza
Ljupka,slatka…
nosića koji ume lako da se uvredi,
očiju koje pitaju
a kako samo ume da bude razmažena!
I kako joj samo to lepo stoji…
I kako ume da preti:zaljubices se u mene,videćeš…
I kako je samo sigurna u to!
Ali naravno...
ona je princeza,a princeze su uvek sigurne u to.
Čim se rode,
odmah znaju da će biti voljene
i da će imati svoga Princa
Koji znaju da ispunjavaju želje.
Zaista...
Nije lako napisati bajku.
Neću ni probati!
Ma šta ona mislila o tome,
ma koliko mrštila svoj slatki nosić...
Neću pisati bajku!
Tamo gde postoji jedna princeza,
tamo gde Mali Princ zamišljen stoji,
tamo je bajka
Tamo ona odavno postoji!
