In baccho et in venere

Inteligentni ljudi zive svoje fantazije...mediokriteti ih samo sanjaju...inteligentni ljudi stvaraju... mediokriteti im to brišu ili ruše... inteligentni ljudi misle... mediokriteti kopiraju njihove misli i predstavljaju ih kao naopake prozvode svog bezumlja... inteligentni ljudi imaju svoju intimu koju ne dele ni sa kim a pri tom ceneći tudju .... mediokriteti tračare o tudjoj na sav glas i uz zvuke deformisanog Schlendorfovog limenog doboša pri tom posprdno poskakuju uz kakafoniju krikova svojih pristalica koji im aplaudiraju na samo za njih otvorenoj sceni.... Inteligentni ljudi ne zele vlast u bilo kojoj formi jer im je duh deus ex machina... mediokriteti su u stanju da se za gram vlasti bore do zadnjeg trzaja svog bolesnog patološkog kvazi duha koga je veliki Ciceron kanalisao kao jedan običan i zastareo gnev koga smo mi od milosti nazvali mrznjom.... odium est ira inveterata.... za inteligentne bez obzira na pol ceo zivot je in baccho et in venere... za mediokritete je ceo smisao postojanja jutarnji uzvik salve rex ili pak salve regina kada ugledaju svoje bestidno, lažno i prazno lice u iskrivljenom jutarnjem ogledalu gde su sami sebi najlepši, najpametniji, najmudriji, najpošteniji, najobjektivniji, najmilosrdniji a svojim svakominutnim postupcima potvrdjuju opravdanost ovakvih tema i to bas na ovom mestu...

Neki ljudi

Ima tih nekih ljudi koji misle da žive život. Kao što i ja to mislim. Mada često mislim da on živi nas.

Ima tih nekih ljudi koji žive svaki dan. Ustaju rano ujutro, idu na posao, guraju se u prevozu, rade ovo ili ono, s posla idu u prodavnicu, spremaju ručkove, gledaju televiziju, bave se decom i to je sve. Nemaju ništa za sebe. Ne izlaze nigde, ne putuju, ne druže se, ne čitaju. Ne smeju se. I njima je tako dobro.

Ima tih nekih ljudi koji su ozbiljni i ispunjavaju svoje dužnosti. I žive život, a život živi njih. Nemaju novca, želje su im od plastelina, oblikuju ih svaki dan i čekaju. Da prođe, da dođe, da ode.

Gubili su sebe, gubili su prijatelje, osmeh, zdravlje.

Otpratila sam te neke ljude zauvek.

Život ih je nadživeo.

Ima tih nekih ljudi koji imaju prijatelje, smeju se, druže, izlaze, putuju. Skaču iz aviona,  plivaju morima, lete iz države u državu kao mi do komšiluka. Smeju se. Videli su ceo svet, okusili mnoge kuhinje, duhovno se nadgradili, voleli se, živeli život i svoje želje.  Bilo im lepo.

Prvi se davali svakodnevici, drugi sebi i uživanjima.

I njih je život nadživeo, i njih sam otrpatila zauvek.

Ima tih nekih sendvič dana u kojima je tuga pomešana sa srećom. Dana u kojima teg čas ide na jednu, čas na drugu stranu.

       ugasi tišin i ćuti..

zatvori oči
i pogledaj u sebe
ako primetiš senku svetlosti
krik ili sjaj jednog glasa
još veruješ!
svatićes bitno......
u tom mnoštvu zašto
zlatnih zrna izgubljenih
odgovora i pitanja...
raspoznaceš u sebi
u sumraku
jedno Tvoje zašto..
.... komadić sjaja..
trag koji se vuče u Tebi
bez sumnje....
to je krik od reči koji nisi razumeo...
jedna duša prijatelja,
mali deo nje lebdi svake noći
nedaleko od Tebe...

Zagrljaj

 Kada zacute svi zvuci dana iza nas, kada se smire svi ratovi u nama, bar onaj tren pred san, znam da sam ti u mislima i znam da uzdahneš.

I ne umem objasniti tu nit koja nas veže bez obzira na kilometre, ne sve prepreke, bez obzira na svo cutanje između nas, na svo vreme između nas, uvek ostaje ta nit.

I kada cutimo kažemo više nego gomilama reči.

I ja znam da ti znaš sve što precutim, i da vidiš sve što zažmurim, i da osetiš kad mi fališ.

Sudbina, to si.

Neko te samo nacrta jednog dana u mom životu i kao da si oduvek bio tu.

Ti tako lako pokreneš taj ringišpil u mom srcu, u mom danu.

Očistiš mesto samo za sebe i zaustaviš svet svojim zagrljajem... Ali taj zagrljaj...taj zagrljaj...eh...

Kao da tonem u oblak, kao bez daha, kao bez vremena, kao za zauvek...kada me zagrliš.

I žurim, svaki trenutak dana negde žurim, ali kad zatvorim oči samo u tvoj zagrljaj stižem, samo u tvom zagrljaju ostajem...

Jednom si rekao : " duso moja …..i te reči mi od tada odzvanjaju u srcu.

Sudbina, to si.

Kada me zagrliš osetim miris doma, osetim sunce u kosi, osetim vetar na ramenu.

Neke godine pre su me naučile da su najveće daljine ponekad i samo uzdah između.

A ti si me naučio da nekim blizinama svi kilometri sveta između ne mogu ništa.

Ti si me naučio da neke blizine ostaju blizine i kad su negde sasvim daleko.

Sudbina, to si ... i moja blizina zauvek ...

I onaj zagrljaj ... eh ...

21. vek

 U 21. veku je najgore što ljudi ne umeju drugačije sem da odu u krajnost. Tako je recimo...

👉 Moderno roditeljstvo imalo za cilj da slušaš potrebe deteta ali ne da stvoriš debila.
👉 Feminizam je imao za cilj da žene dobiju svoja prava ali ne da preziru brak.
👉Estetske korekcije su imale za cilj da se poprave nedostaci, ne da ljudi izgledaju kao da su pobegli iz Madam Tiso.
👉Motivatori su imali za cilj da ohrabre ljude da ništa nije nemoguće kad se trude, ne da leže i čekaju da im nepoznati stric ostavi milijarde.
👉Prihvatanje tudje seksualnosti je imalo za cilj da prihvatimo onog ko je drugačiji, ali ne da deca sama biraju kog su pola kad napune 18 godina.
👉Religija je imala za cilj da nas približi Bogu, ne da postom i odlaskom u crkvu mislimo da smo manje grešni jer radimo gadne stvari.
👉Demokratija je imala za cilj da se gradjani osećaju slobodno, a ne da se učesnici rijalitija krljaju na tv-u kao da je to sasvim normalna stvar.
👉Veštačka oplodnja je imala za cilj da se kao roditelji ostvare ljudi koji nisu prirodnim putem mogli dobiti decu, ne da se bira kakve oči želiš da ti dete ima (o ovome sam čitala i ostavilo me u šoku) 😳
👉Privatni fakulteti su imali za cilj da olakšaju studiranje ljudima koji rade ili nisu u mogućnosti ići na predavanja, ne da se diploma može kupiti.
👉 Prenatalni testovi su imali za cilj da roditelji odmah znaju da li je beba zdrava, ne da se radi abortus jer nije muško.
👉 Dečija prava su imala za cilj da se prestane sa maltretiranjem od strane poremećenih roditelja/profesora i slično. Ne da te dete prijavi jer si povisio ton na njega.
👉Internet je imao za cilj da poveže ljude, ne da stvori jaz medju ljudima.
👉Razni roboti su imali za cilj da pomognu ljudima da brže i efikasnije obavljaju razne poslove, ne da zamene čoveka u potpunosti.
👉Online trgovina i online poslovi su imali za cilj da olakšaju ljudima koji nemaju dovoljno vremena, ne da se ljudi ulenje i prikuju za trosed.
👉Farmacija je imala za cilj da leči ljude i da oni ozdrave, a danas se nažalost zaradjuju milioni preko bolesne dece i odraslih
Suština ljudske prirode i psihe se nije promenila od praistorije do danas... Živeli u pećini ili u neboderu i dalje zadovoljavamo iste potrebe, menja se sve drugo oko nas, ali mi sami ne.
**** nas taj balans i nalaženje sredine u nečemu.
Sve što ima upotrebu ima i zloupotrebu. Ceo istorijsko-tehnološki progres se vrti oko toga...Put do pakla popločan je uvek dobrim namerama....😒