Istorija ljubavi

„Da imam foto aparat“, rekao sam, „slikao bih te svakoga dana. Tako bih zapamtio kako si izgledala svakoga dana svoga života.“

 „Izgledam isto.“
 „Ne, ne izgledaš. Sve vreme se menjaš. Svakog dana pomalo. Da mogu, sačuvao bih sve to.“
 „Ako si toliko pametan, kako sam se danas promenila?“
 „Postala si malo srećnija i takođe, malo tužnija.“
 „Kako znaš?“
 „Razmisli malo. Nije to tako kod svakoga, znaš. Neki ljudi, kao na primer tvoja sestra, postaju samo srećniji i srećniji svakoga dana. A neki ljudi, kao Bejla Aš, postaju samo tužniji i tuzniji. A neki ljudi, kao ti, postaju oboje.“
 „A šta je sa tobom? Da li si ti najsrećniji i najtužniji sada nego što si ikada bio?“
 „Naravno da jesam.“
 „Zašto?“
 „Jer me ništa ne čini srećnijim i ništa me ne čini tužnijim više nego ti.“
 Nikol Kraus

...osmeh novom danu...

''..nažuljanog lica od srce snova na kojima je opet prenoćila, odlučila je da je konačno vreme da odustane od čekanja...ej, plakala je toliko da je zaslužila da o tome napišu priču, možda je i uticala na porast mora od nekoliko milimetara...naučila je da vredi živeti za ljubav, ali samo za onu koja za tebe živi...da se ne nalazi čekanjem, već traženjem...eh, neprocenjive su lekcije tuge, pomislila je i nasmejala se novom danu...''

Lepo je biti ZENA

Drago mi je da postoji dan u godini koji je posvecen zenama. Ova prica, ove moje pisane reci, posvecene su svim zenama, povodom ovog praznika, a zarad ponosa, da se cuje kako je lepo i velicanstveno biti zena, a i muskarcima, kako bi shvatili sta su zene, pri tome ih voleli, postovali i priznali, u drustvu, zivotu, svakom poslu!!! Krajem 18. i pocetkom 19. veka Francuska burzoaska revolucija imala je za istoriju naroda Evrope veliki znacaj. To je vreme kada se po prvi put u zemljama Evrope postavlja tvz. zensko pitanje, kada se prvi put govori (otvoreno) o polozaju zena u drustvu i porodici. Danas je lepo i vredno biti zena. Danas uloga zene u drustvu nije zanemarena, naprotiv - postice sve. Eto dodje vreme za sve, vreme kada pravda pobedi nepravdu, istina neistinu pre ili kasnije, kako u zivotu tako i u drustvu. Doslo je vreme ravnopravnosti izmedju zena i muskaraca. Danas je ponos dobiti zensko dete - "princezu", i majke zenske dece su jednako vazne i postovane kao i majke muske dece, u cemu je u prethodnom vremenu pravljena velika nepravda jer su zene koje su svojim supruznicima podarile naslednike bile vise cenjene u porodici pa i samom drustvu. A zena je nesto sveto!!! Zar to nije jasno? Ona je ta u kojoj se zacinje, razvija i radja novi zivot i buducnost "nasih korena" i sveta. Zar nije grehota sto su se ocevi decaka osecali nekako uzvisenije, negoli ocevi devojcica. Drago mi je sto ta vremena prolaze i sto ce se svest kod ljudi okrenuti sto se tice musko-zenske podele i vrednovanja. Ne mogu, a da ne budem pristrasna, s punim pravom, makara povodom ovog dana 8. marta, pa cu jos reci i to :  Lepsa je roza boja, negoli plava, nekako je neznija, romanticnija....Lepsa je barbika nego pistolj ili mitraljez. Lepse su misli kod devojcica nego decaka, pocevsi od samih tih prvih decjih igara. Zena je pozrtvovanija, emotivnija, strpljivija, neznija, vrlo cesto i pametnija....Njene misli su uvek uzvisene, ona tezi ka ljubavlju, ziveci za ljubav. Zena je ta koja prica o deci, dok muskarac prica o sportu, ona je ta koja brine o deci, njihovom vaspitanju, zdravlju, dok je muskarac taj koji ceka priliku kako ce izaci iz kuce izbegavsi koliko je god moguce svakodnevni  tok zivota. Znate, zakljucujem, muskarci su vecita deca!!! E, necemo to vise tolerisati. Samo napred, na putu do pravog znacaja i shvatanja. Bicemo na tronu!!! A tada....? Ne, nismo dovoljne same sebi, naravno da su nam potrebni muskarci, ali oni vaspitani, kulturni, obrazovani, koji znaju da zagrle, poljube, cestitaju praznik, kupe buket cveca, priznaju uspeh zene, podrzavajuci je u tome. Oni koji su romanticni, ambiciozni, kreativni, sarmantni, uspesni, oni koji ce voleti zensku decu koliko i musku, koji ce priznati da je zena covekova buducnost. 
Srecan Dan zena 8. mart, radujte se drage zene i uzivajte u njemu, jer cesto tek taj dan Dan zena muskarca ucini muskarcem. Mislim da je jasno i realno, ne doreceno, ali ipak dovoljno receno!!! Hvala na razumevanju. S ponosom za zenski rod....

 

Sve je moguće…

 
Ne poštujem one koji govore, već one koji pokazuju….ne verujem onima koji se kunu, već onim drugim, koji dokažu…ne sanjam velike stvari i nemam velike želje, sve o čemu sanjam je moguće i vrlo izvodljivo…

♥♥♥…Verujem u ljubav jer ona zaista postoji, i svakome se desi makar jednom u životu…♥♥♥

… Ja ne verujem u slučajnost…sve se to dešava iz nekog razloga, ponekad i ne saznamo zašto je to tako, ali tako jeste…ja smatram da svi mi kao da imamo misiju koju treba da ispunimo…

♥♥♥…Ništa nije nemoguće…Samo je za nemoguće, potrebno malo više vremena…♥♥♥

…Ja imam svoj svet…Svet u kome ljubav vlada i dobro dobrim vraća…

 

Zagrljaj na dar

Dobra dela se vracaju, provereno. Svako dodje u situaciju kada mu je tesko, nikoga nema da pomogne, pojedini ljudi kao da samo to cekaju, nasladjuju se, uzivaju sto je drugima gore, svi ih znamo, podsecaju "pomalo" na hijene. Pomislicete da bas zato ni drugi ne zasluzuju vasu pomoc... Nije resenje zatvoriti srce, taman posla biti poput gore navedenih. Uobicajeno razmisljanje je da jedna osoba ne cini promenu, ali cini, zamislite kada bi se  svako ponasao prema drugima onako kako zeli da se svet ophodi prema njemu. Ne bi li to bio predivan svet? Ljudi vas cesto razocaraju i to je tako, ali svako ima izbor da svoj svet ucini lepsim, samim tim i svet ljudi oko sebe. Daleko od toga da treba da dozvolite da vas ljudi iskoriscavaju, to je vec druga krajnjost. Dovoljno je u pojedinim momentima samo biti tu, saslusati, nista ne reci, nista ne pitati, pokloniti zagrljaj, vas ne kosta nista, nekome je neprocenjivo. Zagrljaj je ponekad najbolji lek.

CVET

 Bio jednom jedan mladić,
 koji je čuo za jedan cvet,
 koji raste iza sedam gora i sedam mora.
 Iza najdubljih ponora i najtamnijih šuma,
 najdubljih i najhladnijih reka,
 najviših vrhova, okovanih snegom i ledom,
 iza najvrelijih pustinja,
 iza sedam hladnih, severnih mora.

 U stvari, koji raste na vrhu one sedme,
 poslednje gore,
 i cveta jednom, kada napuni sedamnaest godina.
 Prešao je sva mora, uspeo se na šest gora.
 Prešao ponore,
 i kroz stare, tamne šume,
 prebrodio divlje reke,
 probio se kroz ljute mećave,
 i prošao kroz vrele pustinje.

 I na kraju, poslednjeg dana,
 popeo se i na sam vrh sedme gore,
 na kojoj je rastao cvet.

 Stigao je predveče, u sam zalazak sunca.
 Kako se popeo gore, pred njim je i sam cvet procvetao.
 Iako je prethodno odlučio, da ubere cvet,
 iako je zbog toga slomio sedam gora i sedam mora,
 odustao je od te pomisli pred tom lepotom.

 Rešio je da nešto tako lepo,
 i nevino, ostavi ne taknuto.
 Da ga ne ukalja svojim dodirom,
 i da iz nekih svojih hirova i sebičnosti,
 ne uništi nešto tako lepo...

 Pomirisao ga je samo,
 jednom, duboko i blago...
 I gledao kako zadnji repovi sunca,
 nestaju na horizontu.

 Kako je već polako mrak obavio proplanak,
 rešio je tu prenoći.
 A, sutra će se vratiti kući.
 Bez cveta u ruci,
 ali sa cvetom u srcu.

 Iznuren, ali potpuno ispunjen,
 legao je pod jedan hrast,
 desetak koraka od cveta,
 I pun slatkih utisaka,
 zaspao...

 Sutradan, čim je otvorio oči,
 prvo što je poželeo, jeste,
 da pogleda ponovo,
 onaj predivni cvet.

 Bacio je pogled ka cvetu...
 Ali...
 Umesto cveta, u njega je piljio jedan crni vo,
 koji je preživao onaj cvet.
 Čovek se u neverici, od muke nasmejao...

 Tako i vi, kada nađete svoj cvet,
 uberite ga za sebe, i krijte ljubomorno od drugih...
 Zalivajte ga, pazite i volite...

 Ne dajte da vam ga neki vo uzme,
 jer ipak, jednom se ima šansa,
 da uzmete pravu osobu za sebe...

 Ratko Petrovic

 

Evo zašto se nisam udala

Moram priznati da sam se nasmejala! :)))

 A kaj ćeš, nije nam svima suđeno. Jedino kaj ja fakat ne shvacam kaj je s tim muškarcima. Gle, pametna sam, imam posel, super zarađujem, a kak sam samo hercig...

 Al, ipak mi nekak nejde s frajerima. Svaka glupa debela koza ima dečka samo ja nemam! Ma, nije da u svojih trideset i nekaj sitno nisam nikog imala. jesam, al sve su to bili nekakvi pizduni s kojima nisam mogla nikak....

 Jedan je bil jako bogat. Imal je doduše nekaj više let, al koga briga. Taj me vodil po svetu.
 Poklončići, večerice u finim restoranima, vikendi, po ljeti jahta, ma ispočetka bi mi dal i ptičjeg mlijeka da sam tražila. Volil je oralno, al kaj, to sam žmirečki odrađivala. Sve je bilo ok, dok si nisam posudila zlatni Ameriken. Nije ga bilo doma da ga pitam, bilo mi je dosadno pa sam si priuštila mali šoping. Ma, gle, kaj je takvom liku par soma eura. Ipak je on biznismen. Al digel je takvu frku da to ni bilo ljudski. Budala. A kaj bi mu rekla:
 " Odjebi stari, kaj misliš da ti bum zabadav pušila!"
 I tak je završila ta priča.

 Poslije njega sam imala jednog kaj je bil jako zgodan. Ti bokca, taj je bil pred špiglom više neg ja! Poslije sexa bi odmah odbežal u kupaonu, valjda frizuru popravit, kaj ja znam. Ma nije ni bil tak loš, al kad smo išli van, svi su samo u njega gledali.Kaj da delam s takvim?
 "Odjebi mali, ja sam ovdje žensko! Nebuš ti meni svu pažnju uzimal!"

 E ,onda je došel onaj kaj ga od milja zovem mamica. Taj je kuhal, pral, peglal, nosil mi ujutro doručak u krevet i svaki put je del ružu na tacnu! Pisal mi je ljubavne pjesme.Zval me "moja lutkica"! Nazove me na posel onak bez veze: "Pa kako je moja lutkica. Jel ti teško? Večeras te vodim u kino da mi se malo opustiš,..."Da se zbljuješ! Kaj bi s takvim papučarom!
 "Ma, daj se zbroji! Kupi si pesa , pa njega bedinaj! Meni treba muškarac!"
 Tak je i to neslavno završilo.

 A onaj doktor nauka, e taj je bil frik! Ja si hoću u miru pogledat serijicu ,dobra ona turska , Sulejman,nemreš to propustit . A njemu se baš ide u muzej! Ma, jebal te muzej! Kaj mene briga za te nekakve stare kante, ja to rešim kad voze veliki otpad! Opče nemrem sebi objasnit kak sam s takvim likom mogla biti. Poseksamo se i onda bi on čital u krevetu! Pa jesi ti lud! Smeta mi svjetlo! Davil me je svako jutro s vjestima iz novina. Ja se šminkam, a on iza mene čita kak su zrušili nekekve blizance. Da poludiš! Kog je mene vraga briga za to, pusti me na miru!
 " Sory, srce, prepametan si ti za mene. Ja hoću na klape, a ne na operu!"

 I tak sam i njega sprašila.

 A imala sam i jednog s kojim je sve bilo u redu. Imal je dobar posel, dobro je zgledal, bil je dobar u krevetu. Al taj je htel decu. " Pa kaj si ti poludel! Kakva deca! To urla po noći, sere u gaće, muze lovu, radi strije! Najdi si ti lepo nekakvu kvočku koju buš nasadil,nije ti to za mene!"
 I tak smo završili.

 Neznam, zbilja mi nije jasno! Kaj na ovom svetu više nema nekakvih normalnih muškaraca!?