Sanjam

Sanjam, sanjam osmeh tvoj vec dugo ja Zelja, na krilima zlatnog goluba nosena Jutra, jutra vlaznih ulica vode me Do tebe, do tvojih zenica i dalje I dalje 
Boze, kako teska godina 
Ti znas ko je ludak na kisi Ispod tvog prozora 
Ti znas ko je kad telefon zvoni Ko na tvoje molim vezu prekida 
Ti znas cija si velika bol I ko zbog tebe pravi gluposti Drugi ce tvoju ruku da cuva I drugi ce tebe voleti Al' kao ja - niko nikada
Ti znas 
Ti znas 
Cekam, cekam, a raskrsca moj su dom 
Ja i ti smo vezani zauvek istim snom Putevi, na kojima nema stanica vuku me Do tebe, do tvojih zenica i dalje  
I dalje Boze, kako teska godina

Slucajnost

Volim onu vrstu slucajnosti
Kada se nepoznati slucajno sretnu
Kada duhovno bliski slucajno prsnu u smeh
Kao penusavi svet talasa sto raskosno
procveta i uvene

Volim onu vrstu slucajnosti
Kada se na morskoj obali slucajno utisne
stopala trag
Kada u tudjini nenadano primim pismo
Kao dva camca, jedan uz drugi a opet razdvojeni

Volim onu vrstu slucajnosti
Koja te ne uzbudi, a opet te sentimentalnim ucini
Ne trazim vecna pocela
kao sto posle smiraja Sunca Mesec dolazi
Zelim da se sve ocekivano desi
Zelim da se po planu let odigra
Ali koliko je samo ona neocekivana slucajnost
Iz zivota izvrcala predivnih iskri.

Savet za muskarce

----Savet za muskarce ----
 Zene su satkane od lagane mesečine, pomešane sa morskom penom, od sjaja dragog kamenja i ezoteričnih ulja, nežne i čežnjive, tajanstvene i požudne...Podarene su muškarcima kao dar božji, kojim oni nikad ne naučiše da pravilno " rukuju", pa im je to često stvara glavobolju. Mogu da usreće, rastuže, uzdignu i obore, probude i uspavaju. Mogu da budu najdivniji prijatelji, ali i dostojni neprijatelji. U svakom slučaju ih treba voleti, inače nežna i tajanstvena mesečina, ili živahna i razigrana morska pena začas nestane i muškarcu ostane mrkla noć, ili prazno more. Često su oprezne kao srne ili ratoborne kao lavice, ali kada im uliješ poverenje, kada ih " pripitomiš" ljubavlju i pažnjom, razumevanjem i nežnošću, kada im se dokažeš svojom snagom (naravno, ne fizičkom) i postojanošću - tada shvatiš da ne postoji ništa divnije na ovom svetu....
 - uvek moraš biti dostojan njihove ljubavi. Poklekneš li, kao tigrice, nepogrešivo i hladno i ti si završio. Bez mnogo samilosti, bez mnogo priče, hladno će odsvirati kraj.
 Zato savet:
 - Za ljubav žene nikad ne treba moliti, već je biti dostojan.
 - I najveće vojskovođe su padale u "ratu protiv žena".
 - Niti ih pokušajte nadgovoriti, niti natćutati, jer je to unapred izgubljena bitka.
 - Energija žene je poput nuklearne: Pametan muškarac će iz nje crpeti silnu energiju- budali će napraviti pustoš od života.
 - Ako je ne možete pridobiti za saveznika, makar je izbegavajte za protivnika.
 - Ljubav žene možete dobiti ili besplatno ili preskupo; zavisi čime plaćate.
 - Što više žena ste "pročitali", to manje znate o njima.
 - Feminizam je samo borba protiv muške gluposti.
 - Prvi put kada žena vidi vaše suze, možda će vas i više voleti, ali vas nikada više neće poštovati.
 - Onog trenutka kada joj dokažete da ste fizički jači, dokazali ste joj da ste u svakom drugom pogledu slabiji.
 Naravoučenije (muškarcima):
 Kada shvatite zašto pisac ovih redova tvrdi da izuzetno malo poznaje žene, budite sigurni da ste na dobrom putu....Samo napred!

Trenutak

Koliko pesama, lepih reci, nezaboravnih knjiga, filmova o  trenutku. O necemu za sta treba ziveti, necemu sto nas pokrece, odrzava, jedino cini zivot. Treba se nauciti prepoznati ga, sacuvati, ziveti sa njim.

A, sta je ustvari trenutak? Glad, ona iskonska prava glad koju zavaras jednim obrokom, okusis lepo obrok, zasitis se, budes sit par sati, i ponovo glad. I kao secamo se kako smo lepo jeli, kako je ukusno, a creva krce da umres. I ko izmisli trenutke? Sta sa njima? Zavravanje gladi, secanje na ukuse i zadovoljstva dok smo nekada ukusno i lepo jeli.

Hvala lepo, ne bih vise trenutke, drzim dijetu...

Digni glavu sreco

Digni glavu sreco, znas li koliko vredis? Snagu nosis u sebi, a to nikada ne bledi. Ne brini se nista, sve ce doci na svoje, oni sto te danas gaze, sutra te se boje...

Videla sam

Videla sam vlak bez ljudi,cigu kako trubom trubi,golu tetu na trapezu,bake koje goblen vezu.Videla sam med u caju,zenu ljutu k'o azdaju,ali ne i hlace koje, na dupetu dobro stoje,takve valjda vise ni ne kroje.

Dan sanjivog lica

Danasnji dan ima poluspustene kapke i sasvim uspavano lice…Sva njegova ranjivost se vidi na crtama koje su nezne i
opustene.Dugo je trebalo jutru da zavede noc, terajuci je da se povuce i ustupi mesto danu, koji jos uvek ima krpice sna u ocima…
Danas oblaci vode ljubav , spajani vetrovima koji ih lagano donose jedne drugima.
Lice dana koji mirise na med, vanilu i
lenju, senzualnu zudnju, cini da se i sama osecam tromo, usporenih pokreta i misli, nespremna za ista sem
lencarenja,sanjarenja i uzivanja u citanju knjige.
Povremeno pogledam kroz prozor u oblake – grudvice pamuka, sto su
ispale iz postelje neke boginje, dok je nocas plovila kroz svoje snove..
 I Bogovi sanjaju…zar ne?
 Smeskam se zamisljajuci tu sliku. Postelja od nebeskih oblaka, pod nogama tepih od zvezda nocu, a danju zlatasta staza od sunca….
 Spustam knjigu i lagano tonem u popodnevni  san…Mozda cu u njemu i ja hodati stazama od zvezda, skupljati one najlepse i staviti ih u necije oci…
 Da budu srecne…