Lav Tolstoj

Ljudi su poput reke - voda je u svima jednaka i uvek ista, ali svaka je reka cas uska, cas brza, cas siroka, cas tiha, cas hladna, cas mutna, cas topla..... Tako je i sa ljudima. Svaki covek nosi u sebi zametke svih ljudskih osobina i pokazuje ponekad jedne, ponekad druge, a cesto uopste nije nalik na sebe, ali ipak ostaje jedinstven i svoj...
 ( Lav Tolstoj )

Volter

Mnogi od nas su u zivotu kao Kristofer Kolumbo na svom brodu. On nije znao kada je posao, kuda ide. Kada je stigao, nije znao gde je dosao, a kada se vratio, nije znao gde je bio.
 ---- Volter ------

Dodji

Dodji ponekad,svrati mi u san
 pogledom me svojim oživi
 ulepšaj mi barem taj dan
 i podseti da smo jednom zajedno bili.

 Dodji mi i cešce,barem se javi
 u reci dve,tri samo glas da ti cujem.
 Podsetice me na tebe sve lepe stvari
 i kao nekad,lagacu ti da više ne tugujem.

 Da sam srecan kao nikada pre.
 Kao što nikada nisam bio kraj tebe.
 Dodji jer trebam te barem na cas
 toliko samo da znam,da li ima nade za nas

Obale dve

Obale dve, a jedna reka,
 desna je levoj tako daleka.
 Spojiti njih, njihove ljude,
 da desna levoj bliska bude....
 Osim što spajaju obale, ljude, narode, civilizacije ... mostovi služe
 i za zbližavanje "srodnih duša sa suprotnih obala"
 .............((((,,
 .........¸,o¤°``°¤o,¸
 .........(....©¸¸©....)
 .....oOO—`*´—OOo.............

*Čarolija*

Nekom zabranjuju zvezde.
 Nekome krila.
 I laste

 Ja ne zabranjujem nista.
 Sme se sve sto se ne sme.
 Samo jedno te molim:
 pokusaj da ne rastes
 ni mrvu svima za inat,
 do kraja ove pesme.
 U toj se pesmi zivi
 slobodno,
 lepo
 i ludo.
 Mozes da izmisljas.
 Mastas,
 Da radis sve naopako.

 U njoj i najvece cudo
 prestaje da bude cudo,
 jer sve sto pozelis
 kad zazmuris
 - ostaje zauvek tako.

 Isturi hrabro i divno
 prkose detinjaste
 i lazi i sebe samog.
 Sme se sve sto se ne sme.

 I sme se vise od svega!

 Jedino: nemoj da rastes
 za inat i tebi i meni
 do kraja ove pesme.

 I svaki put kad te slome,
 pa moras nov san da stvaras,
 ne sanjaj ga u mraku
 Dotrci blize zori.
 Na pragu ove pesme
 tako se divno bori
 i kad namignes samo
 i osmehnes se polako

 Izbroj u sebi do deset
 i to u vecnost pretvori.
 I sve sto zmureci smislis
 ostace zauvek tako.
 ****Miroslav AntiĆ ****:)