♥ "Nismo mi ti koji govorimo reči. Reči su te koje govore o nama". ♥

***MARLEN DITRIH***
 Filmska glumica Marlen Ditrih prisustvovala je jednom predavanju o inteligenciji muškaraca i žena. Posle predavanja predavač se obratio “najlepšoj baki na svetu” i upitao je ima li šta dodati na temu. Marlen mu je odgovorila:
 - Možda je istina da su muškarci inteligentniji od žena, ali ja još nisam videla ženu koja bi trčala za glupim muškarcem i samo se divila njegovim lepim nogama. :)

Covek je onda srecan kada ume da sacuva postovanje samog sebe i kada moze da pogleda na svoj protekli zivot bez stida i kajanja !

Negde daleko, neki seljak je imao samo jednog konja. Jednog dana, taj konj mu pobegne.
 Sve njegove komšije se sažalile, “Mnogo nam je žao, izgleda da baš nemaš sreće”. Čovek je rekao, “Videćemo.”
 Nekoliko dana kasnije, njegov konj se vratio, i sa sobom doveo još dvadesetak divljih konja.
 Sad je čovek, zajedno sa sinom, napravio smeštaj za sve konje. Komšije se opet skupile i govorile, “Čestitamo, mora da si sad mnogo zadovoljan!” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
 Jedan od divljih konja je uradio seljakovog sina, i polomio mu obe noge.
 Sve komšije su govorile, “Tako nam je žao, užasno je to što se dogodilo. Mora da si veoma uzrujan. To je teška nesreća.” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
 Zemlja je ušla u rat, i svi sposobni mladići su bili mobilizovani. Rat je bio užasan, mnogo je mladića poginulo. Ali seljakov sin nije bio mobilizovan, jer nije bio sposoban da hoda u vreme mobilizacije.
 Sve komšije su mu govorile, “Sreća da tvoj sin nije otišao u rat, mora da ste mnogo srećni.” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
 Ključna reč – Videćemo.

Kutija

Kutija

 Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki
 muškarac kaznio svoju petogodišnju kćerkicu, jer je izgubila neku vrlo
 dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
 Sledećeg jutra je devojčica donela mali poklon i rekla: “Tata, to je za tebe”
 Tati je bilo vrlo neprijatno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio.
 Kćerkicu je prekorio: “Ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se, da se u kutiji nešto nađe?”
 Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suznim očima rekla: “Tata, ali
 nije prazna. Do vrha sam je napunila s poljupcima samo za tebe”
 Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj.
 Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao
 izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio i iz nje uzeo jedan navidljivi
 poljubac i setio se ljubavi, koju je kćerka spremila unutra.
 Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju prijatelji, deca…
 Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti.

Mnogo je ljudi,al čovek je redak..

Lazemo da bismo obmanuli sebe, da utesimo drugog, lazemo iz samilosti, lazemo da nas ne bude strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tudju bedu. Lazemo iz ljubavi..... lazemo zbog postenja. Lazemo zbog slobode. Laz je vid naseg patriotizma i potvrda nase urodjene inteligencije. Lazemo stvaralacki, mastovito, inventivno.