„Što više čitam, što više učim, sve sam više siguran da ne znam ništa,“ Voltaire.

Zivot nema reprizu

 Jedan vremešni čovek kojem je saopšteno da je bolestan, zapisao je sledeću poruku:
 “Da imam priliku da svoj život ponovo proživim, pokušao bih napraviti više grešaka. Ne bih pokušavao da budem tako savršen. Više bih se opustio i smejao. Bio bih fleksibilniji. Više bih rizikovao, popeo bih se na više planina, preplivao više reka, otišao na mesta koja nikad nisam posetio, jeo više sladoleda i manje žitarica! Imao bih više stvarnih nevolja i manje izmišljenih.”

 Znate, ja sam bio jedan od onih ljudi koji su živeli promišljeno, sa osećajem i razumno iz sata u sat, iz dana u dan.

 “Da imam mogućnost da ponovo sve proživim, više bih se puta zavrtio na ringišpilu, gledao bih više izlazaka sunca, više bih se igrao sa svojom decom, bio bih srećniji i ne bih tako uporno gunđao o svemu. No, znate, nemam tu mogućnost.”

 Nemojmo prekasno shvatiti da nemamo drugu šansu.

Kada sam zaista počeo / la voleti sebe?

Kada sam zaista počeo / la voleti sebe?

 Kada sam zaista počeo voleti sebe shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI verodostojan.
 Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam da nateram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.
 Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam žudeti za nekim drugačijim životom i mogao sam videti da je sve što me je okruživalo ustvari bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, ja to zovem ZRELOST.
 Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uvek na pravom mestu, u pravo vreme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem SAMOPOUZDANJE.
 Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam samom sebi krasti svoje vreme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim da radim i koje vesele moje srce i činim to na svoj vlastiti način i u svom vlastitom ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTVANOST.
 Kada sam zaista počeo voleti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao "zdravi egoizam", ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.
 Kada sam zaista počeo voleti sebe prestao sam želeti da sam uvek u pravu, tako sam manje grešio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.
 Kada sam zaista počeo voleti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE događa. Tako živim svakog dana i zovem to ISPUNJENJE.
 Kada sam zaista počeo voleti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboleti. Ali čim sam počeo da koristim svoje srce, moj um je dobio dragocenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.
 Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvezde se ponekad sudare pa i iz sudara nastane neki novi svet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT.

 ✿´´¯`•.¸¸. ི♥Misli koje je za svoj 70. rođendan, 16. januara 1959. godine, Charlie Chaplin poklonio čovečanstvu.✿´´¯`•.¸¸. ི♥

 Volite sebe.... Počnite jos danas, od ovog trenutka!!!!!!! Što pre počnete više će te voleti sebe!!!!!

 Jednom sam ukrala noc........Vratiti je nisam htela.
 Tako sam i ja postala noc.....

Cakam te.......

  Cakam te.......
 Dodji i donesi mi samo svoj osmeh.
 Taj osmeh je jedino sto trazim.
 Sve ostalo imam.
 Imam oci koje ce videti
 tvoje zabrinuto lice.
 Imam ruke koje ti nikad
 nece dozvoliti da padnes,
 imam srce u kome ces
 pronaci svoj dom

OPROSTI za sve...

Znala sam da ces mi uzasno faliti. Znala sam unaprijed sta me ceka, ali sam ipak otisla. Sada kada ne mogu nista uciniti da te vratim ne preostaje mi nista drugo nego da se secam svih obecanja. Toliko toga smo jedno drugom obecavali, toliko toga smo hteli zajedno. Nista nismo uspeli. Nocas mi suze same teku.. sve sto zelim je da budes sretan, a meni kako bude. Ti si osoba koja se srece jednom u zivotu i posle tebe nikad necu sresti nekoga slicnog. Ti si andjeo .. ti si nesto neopisivo.
Ove suze tako peku.. kao da mi se svete za lose stvari koje sam ti ucinila.. bol me ubija.
Nedostajes mi... mnogo.
I neka me boli nocas svaki dio mene. Bolje nisam ni zasluzila. Neka svaka moja ziva rana donese tebi srecu. Neka ostvaris sve sto pozelis.
Ti koji si bio svetla tacka u mom crnom zivotu. Ti koji si znao uvek sve o meni.. Ti kojem sam verovala.
Kada sam bila sama tebi sam se obracala.. a sada te nemam.
Nemam jer sam otisla iz tvog zivota....
OPROSTI za sve...
ti si previse dobar za mene.
Zasto mi toliko nedostajes?
Zasto ne mogu da se smirim...zasto placem u ovo doba i pisem ovo...Zelim da budes sretan. Zelim da imas sve sto ti srce pozeli.. iskreno.
Pa makar me tvoja sreca kostala. Trpila bih vlastite suze samo za tvoj osmeh.
Dala bih pola svog za tvoje dobro..
andjele.
Zauvek cu te pamtiti.
Pamtit cu te kao najbolju osobu na svetu.
Svesna sam da sam izgubila nesto najvrednije u zivotu...
Znam da ces uspeti da ostvaris svoje planove, jer ti sve mozes...
oprosti mi...