OPROSTI za sve...

Znala sam da ces mi uzasno faliti. Znala sam unaprijed sta me ceka, ali sam ipak otisla. Sada kada ne mogu nista uciniti da te vratim ne preostaje mi nista drugo nego da se secam svih obecanja. Toliko toga smo jedno drugom obecavali, toliko toga smo hteli zajedno. Nista nismo uspeli. Nocas mi suze same teku.. sve sto zelim je da budes sretan, a meni kako bude. Ti si osoba koja se srece jednom u zivotu i posle tebe nikad necu sresti nekoga slicnog. Ti si andjeo .. ti si nesto neopisivo.
Ove suze tako peku.. kao da mi se svete za lose stvari koje sam ti ucinila.. bol me ubija.
Nedostajes mi... mnogo.
I neka me boli nocas svaki dio mene. Bolje nisam ni zasluzila. Neka svaka moja ziva rana donese tebi srecu. Neka ostvaris sve sto pozelis.
Ti koji si bio svetla tacka u mom crnom zivotu. Ti koji si znao uvek sve o meni.. Ti kojem sam verovala.
Kada sam bila sama tebi sam se obracala.. a sada te nemam.
Nemam jer sam otisla iz tvog zivota....
OPROSTI za sve...
ti si previse dobar za mene.
Zasto mi toliko nedostajes?
Zasto ne mogu da se smirim...zasto placem u ovo doba i pisem ovo...Zelim da budes sretan. Zelim da imas sve sto ti srce pozeli.. iskreno.
Pa makar me tvoja sreca kostala. Trpila bih vlastite suze samo za tvoj osmeh.
Dala bih pola svog za tvoje dobro..
andjele.
Zauvek cu te pamtiti.
Pamtit cu te kao najbolju osobu na svetu.
Svesna sam da sam izgubila nesto najvrednije u zivotu...
Znam da ces uspeti da ostvaris svoje planove, jer ti sve mozes...
oprosti mi...

Osecam potrebu da pisem.Boli koliko osecam.Ne mogu.Ne ide.
Bol da izlijem.
Ljubav da izlijem.
Zivotu da se radujem.
Misao prisutna.
Rec zastala.

Zelim da se raskrilim,potrcim,zapevam recima ...ne ide.Stala sam.Mir.

Kazem ti osmehom ljubav i kazem ti pogledom...rec zastala...ostala negde.

Volim da mastam, da odlutam u neke lepe svetove kao stvorene za ljubav, mir, za pogledima ulovljene poglede i drhtaje dusa ustreptalih.
Dete u dusi...to sam ja. Ne zelim da odrastem, hocu da sacuvam ovo umece radovanja u sebi, iako me ponekad ponesu talasi melanholije, neraspolozenja i tuga, neizbeznih tuga.
U svojim snovima ja sam savrseno srecna, negde na mom oblaku koji cuvam samo za nas...jesam...Znam kakva su budjenja iz ovakvog sna, znam i kako boli kad se rasprsne mehur sarene carolije...znam, ali hocu sto duze da sanjam.

Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da živimo od onoga što imamo. Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo.
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite-možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Moje pjesme stih

Mozes me lagati,paticu,znam,
al' nikad neces uzeti
koliko mogu ja da dam.
Mozes me povrediti,bolece znam,
ali me ne mozes ubiti,
kad budem hteo,umrecu sam...