Zakon zivota!!!!!!!

Neki dečak je hodao uz obalu reke i ugledao je krokodila zapletenog u mrežu. Krokodil mu reče: Smiluj mi se i oslobodi me. Možda izgledam strašno, ali znaš, to nije moja krivica. Takav sam stvoren. Ali, kakav god bio moj izgled, ipak imam majčinsko srce. Došao sam jutros ovamo u potrazi za hranom za svoje mlade i ulovio sam se u ovoj zamci. Dečak reče: Ah, kad bi ti došao pomoći ti bi me zgrabio i ubio. Krokodil odvrati: Zar misliš da bi to učinio svojem dobročinitelju i osloboditelju? I tako je krokodil uverio dečaka da ga oslobodi iz mreže, i dok ga je dečak oslobađao krokodil ga zgrabi. Ulovljen u krokodilove ralje dečak reče: Tako mi dakle vraćaš za moje dobročinstvo? Krokodil reče: Nije to ništa lično, sinko. Takav je svet, takav je zakon života.
Dečak se nije složio pa mu krokodil reče: Želiš li možda nekoga pitati da proveriš? Dečak ugleda pticu koja je sedela na obližnjem drvetu pa je upita: Ptico, govori li krokodil istinu? Ptica reče: Krokodil je u pravu. Pogledaj mene. Jednog sam se dana vraćala kući s hranom za svoje mlade ptiće. Zamisli moj užas kad sam ugledala zmiju kako puzi uz stablo ravno prema mojem gnezdu. Bila sam potpuno bespomoćna. Zmija je proždirala moje mlade jednog po jednog. Vrištala sam i vikala ali ništa nije koristilo. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet. Vidiš? reče krokodil. Ali dečak reče: Daj da pitam još nekog. Krokodil reče: U redu. Hajde, pitaj. Jedan stari magarac prolazio je uz obalu reke. Magarče! , reče dečak, Evo šta krokodil kaže. Je li u pravu? Magarac reče: Krokodil je potpuno u pravu. Pogledaj mene. Radio sam i robovao svojem gospodaru celi svoj život, a jedva da mi je davao dovoljno da preživim. Sada kada sam star i beskoristan, pustio me je s uzde, i sada lutam po džungli čekajući da me zaskoči kakva divlja zver i privede mi život kraju. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet.
Vidiš? , reče krokodil, Idemo! Dečak reče: Daj mi još jednu priliku, zadnju priliku. Dopusti mi da pitam još nekog stvora. Seti se kako sam dobar bio prema tebi. I krokodil reče: Dobro. Tvoja zadnja prilika. Dečak ugleda kunića koji je onuda prolazio pa ga upita: Kuniću, jel' krokodil u pravu? Kunić sedne i reče krokodilu: Zar si to zaista rekao? Krokodil reče: Jesam. Čekaj malo., reče kunić, Morat ćemo to raspraviti. Dobro., reče krokodil. Ali kunić reče: Kako ćemo raspravljati kad imaš dečaka u ustima? Pusti ga. I on bi takođe trebao sudelovati u raspravi. Krokodil reče: Stvarno si pametan. Pobeći će mi čim ga pustim. Kunić odvrati: Mislio sam da si razumniji. Ako pokuša pobeći, možeš ga ubiti jednim udarcem svojega repa. U redu., reče krokodil i pusti dečaka. Čim ga je krokodil pustio, kunić poviče: Beži! I dečak pobeže i spasi se. Kunić tada reče dečaku: Sigurno voliš krokodilovo meso, a i ljudi iz tvog sela sigurno bi voleli dobar obrok. Nisi oslobodio krokodila do kraja. Veći deo njegovog tela još je uvek zamotan u mreži. Idi u svoje selo i dovedi sav narod, pa pripremite gozbu. I dečak učini tačno tako. Ode u svoje selo i pozove sav narod.Došli su sa sekirama, kolocima i kopljima, i ubiše krokodila. Došao je i dečakov pas, i kad je vidio kunića, stao ga je juriti, i zadavi ga. Dečak je stigao prekasno, i kad je video kako kunić umire, reče: Krokodil je bio u pravu. Takav je svet, takav je zakon života.

Duga

Jednom davno sve boje sveta su započele svađu. Svaka je tvrdila da je baš ona najbolja, najvaznija, najkorisnija, najomiljenija.

Zelena reče:

«Jasno je da sam ja najvaznija. Ja sam znak zivota i nade. Izabrana sam za travu, drveće, lišće...Bez mene, uginule bi sve zivotinje. Bacite pogled na prirodu i videćete da mene ima najviše.»

Plava je prekine:

«Ti samo misliš na zemlju, ali uzmi u obzir nebo i more. Voda je izvor zivota, pomoću oblaka iz plavog mora. Nebo daje prostor, mir i vedrinu (spokojsto). Bez mog mira vi biste bili mahnita tela.

Zuta se zakikota:

«Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, radost i toplinu u svet. Sunce je zuto, mesec je zut, zvezde su zute. Svaki put kada pogledaš suncokret, celi svet počinje da se smeši... Bez mene ne bi bilo zabave.»

Narandzasta je bila sledeća koja je zasvirala svoju pesmu:
«Ja sam boja snage i zdravlja. Mozda sam retka, ali sam dragocena, jer sluzim unutrašnjim potrebama ljudskog zivota. Ja nosim sve najvaznije vitamine. Setite se samo šargarepe, narandzi, dinja, ploda manga... Ja se ne povlačim sve vreme okolo, ali kada ispunim nebo za izlaska ili zalaska sunca, moja lepota toliko blješti da niko ni na jednu od vas ne pomisli.»

Crvena više nije mogla da izdrzi. Viknula je:
«Ja sam vladar svih vas, krv zivota. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti. Voljna sam boriti se s razlogom. Mogu zapaliti krv. Bez mene bi zemlja bila pusta kao mesec. Ja sam boja strasti i ljubavi, crvene ruze i maka.»

Purpurna se digla do svoje pune visine. Bila je visoka i govorila je sa velikom pompom: «Ja sam boja vladanja i moći. Kraljevi, čelnici, vladike - uvek su me birali, jer ja sam boja autoriteta i mudrosti. Ljudi me ne pitaju, nego slušaju i pokoravaju se.»

Indigo je govorila najtiše od svih, ali vrlo odlučno:
«Zamislite mene! Ja sam boja tišine. Jedva da me primete, ali bez mene sve ste vi suvišne. Ja zračim misao, sumrak i dubine. Trebate me za ravnotezu i kontrast, za molitvu i unutrašnji mir.»

I tako su se boje nastavile hvaliti, svaka uverena da je ona najbolja. Njihova svađa postajala je sve glasnija.

Odjednom bljesnu sjajna bela svetlost, začuje se grom i prasak. Poče jaka kiša. Sve se boje skupiše od straha i stisnuše jedna uz drugu.

Kiša progovori:

«Vi, glupe boje, borite se medju sobom!Svaka pokušava vladati nad ostalim.Zar ne znate da vas je sve Bog stvorio? Svaku za svoju posebnu svrhu, jedinstvenu i različitu. On voli sve vas. Uhvatite se za ruke i pođite sa mnom. On će vas prostrti preko neba u velikom luku boja kao podsetnik da vas sve voli i da mozete ziveti zajedno i u miru. Obecava da je On sa vama, znak nade za sutra.»

I tako svaki put kada Bog koristi jaku kišu da opere svet, on stavlja na nebo dugu.Kada je vidimo, setimo se da treba ceniti i druge ljude!

Vrabac

Sedi vrabac u polju i posmatra kravu kako pase. U zlo doba krava obavi fiziolosku potrebu i po*ere se na vrapca. Vrabac, onako mali, zatrpan gomilom go*ana, poce da se koprca, pokusavajuci da izadje. U tom naidje macka, izvadi ga i ... pojede. 1. POUKA: Ne misli ti svako zlo ko ti se*e po glavi. 2. POUKA: Bolje je biti u go*nima do guse, nego samo do kolena. 3. POUKA: Nije ti prijatelj svako ko te iz go*ana vadi

*Andjeo cuvar*

Dva putujuca andjela su se zaustavila kod bogate porodice, da prenoce. Porodica je bila bezobrazna i nije udovoljila njihovoj zelji, da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste su ih smestili u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su raspremili krevete, stariji andjeo je video rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi andjeo pitao, zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve kakvim se cine'. Sledece noci su andjeli dosli u vrlo siromasnu kucu. Ljubazni domacin i njegova zena su sa njima podelili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore. Kada se Sunce probudilo sledeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama. Njihova jedina krava, cije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda, je lezala mrtva na njivi. Mladi andjeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli. 'Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre.' Drugi andjeo je opet odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne moze vise da nade to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu. dao sam mu kravu umesto nje.' Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Ponekad se desi tacno to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao sto bi morale. Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav dogadjaj tvoja prednost. Vremenom ces saznati... Neki ljudi brzo dodu u nas zivot i brzo odu iz njega... Neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u nasem zivotu... Ostave lepe tragove u nasim srcima... I nikada vise nismo tacno takvi kao sto smo bili, jer smo upoznali dobrog !!! Juce je istorija. Sutra je zagonetka! Danas je poklon. Zivot je nesto posebno... Zivi i uzivaj u svakom trenutku!!! Uzmi tog malog andjela i cuvaj ga, on je tvoj andjeo cuvar koji te pazi. To je poseban andjeo cuvar...moras ga poslati 5 osobama u roku od sat vremena, a onda nesto zazelis. Ako ga posaljes dalje, tvoja zelja ce se ostvariti i on ce zauvek biti tvoj andjeo cuvar... Ako ga ne posaljes dalje, teci ce suze i nijedna zelja se nece ispuniti... Ova poruka je od posebnog andjela, zato nemoj da je izbrises. Tacno sada - neko je vrlo ponosan na tebe, neko misli na tebe, neko brine za tebe, nekome nedostajes, neko zeli da razgovara s tobom, neko zeli da nemas problema, neko ti je zahvalan za pomoc, neko zeli da te drzi za ruku, neko ti zeli da sve bude dobro, neko zeli da si srecna, neko zeli da ga pronades, neko slavi tvoj uspeh, neko zeli da ti pokloni nesto, neko veruje da si ti njegov poklon, neko te voli, neko se divi tvojoj snazi, neko misli na tebe i smeska ti se, nekome je potrebno tvoje rame, NEKOME JE POTREBNO, DA MU POSALJES OVOG ANDJELA!!