Šta volim?!

Volim tišinu jutra.... sunce,nebo i sitni pesak.Volim da posmatram zalaske sunca i kišu iza stakla...volim da sam unutra a kiša napolju...volim da je gledam. Volim pogled u oblake i kada tražim nešto što ne postoji ili što ne razumem.Volim zimu,sneg i pahuljica da posmatram iza zavese.Volim drvo,mraz i vetar.Volim jagnjetinu sa ražnja,hrskavu i vruću.
Volim belo vino u čaši....mehuriće vazduha.Volim tanko sečen limun na tanjiru.Volim realne žene koje se ne pretvaraju,koje su svoje i besplatno simpatične.Volim sve te trenutke...Volim da nahranim golubove...da se divim rosi na travi...volim moju reku i kamenje šibano vremenom i vodom.Volim da ih držim u rukama i da se pitam koliko su stari...Volim komfor i jednostavan život.Volim prave reči i suze da vidim u očima kada se ponovo zapali svetlo nade.Tada tvoje lice postaje prelepo.Neznaš to i nikada ti nisam rekao.Tada osetim da ne živim uzalud na svetu.Volim tvoju glavu na grudima ujutru kada se probudim.Kada zaspiš u mom zagrljaju.Kada me svu noć tvoji poljupci golicaju u stomaku.Volim ukus suza...ne volim da plačeš ali volim kada ti suze jednostavno klize niz obraze.Volim kada legneš na moju ruku...
Volim proleće...volim domaći čaj...ruže...jorgovane...volim kada zamirišu i sve postane neverovatno.Volim da posmatram sunčeve zrake kada se filtriraju kroz vazduh, kroz oblake i rano letnje buđenje.Volim da gledam zrno prašine kada pluta na zracima sunca...Volim gluvo doba noći da sa prozora posmatram zvezde.Onda sam sam na svetu ili su svi usamljeni oko mene.Oduševljava me razmer svemira.
Volim sve lepo i neobično.Volim miris novog novca.Uvek ga čuvam više od starog i uvek na kraju nerado potrošim.Ne volim kada mi postavljaš glupa pitanja.Ne volim neduhovite ljude,proste i nekulturne.Ne volim kada se deru ili poviše glas.Volim da perem kosu.Volim tople peškire za kupanje i papuče koje sam dobio na poklon.Volim sladoled i tvoj čaj koji mi uporno kuvaš.Volim jutarnju kafu,jaku,Tursku.

Na peronu

     Znao je....negde daleko....na peronu njihove ljubavi....

ona je čekala.....on je lutao nekim svojim lavirintima

besmisla....tražeći nešto što ne može naći....tražeći

sebe u tuđim pogledima.....tražeći zamenu za njene

dodire u tudjim rukama.....tražeći nekoga sa kim bi

mogao samo da ćuti onako kao sa njom.........

Nismo ništa rekli,

reči nisu bile potrebne..
stigli smo do kraja ove ljubavi pogrešne.
Bili smo jedno drugom najača greška i
zabluda u kojima uvek srce strada......     

Trazim te

Susret…Neplaniran...

Neko tvoj,sada neciji…

Rasipas se na komade,a cutis…

Korak ti postaje tezak…Nesiguran…

Spotices se o okove tuge..

Trazis ulicu u koju bi skrenuo…Sto mracniju… Pustu…

Da se naslonis na zid…Zatvoris oci ..

I pocnes da vristis…Iznutra…

Kao ranjena zver…A covek si..

Za neke stvari nije bilo dovoljno vremena....

Jebote, šta mi je uradila ?

Pitao se onaj životinjski deo mene koji je svako od nas imao. Otkucaji srca su daleko bili od eukardičnih, a bio sam toliko nervozan da sam se mogao zakleti kako  čujem kapi znoji kako mi klize niz kičmeni stub. Hladne kapi znoji. U tom pogledu je počinjao i završavao sav moj svet. Sva mora, proplanci, šume i prirodne fantazije . Ona je bila moja priroda.