Moj prvi maj nije roštilj... putovanje....izlet.... Moj prvi maj su svi oni ljudi koji su me naučili kako je biti radnik....
Kako se boriti uzdignuta čela. Oni u kojima sam, svima ponaosob, u vreme kad nisam htela slušati vlastitog tatu, nepogrešivo pronašla komadiće svog oca i majke. Lekcije koje ću zauvek pamtiti. Ljudskost koju nije poželjno imati u ovom sistemu goniča robova, gde se na poslovima gazi po leševima da bi se stiglo do cilja. Ako posao uopse imaš.
Uvek sam imala mnogo feelinga...
.... Između ostalog ne mogu se identificirati s poslom koji sad obavljam, nego s osobama koje na tom poslu upoznajem...... Za pare mi se fućka, a teško sam se i neizlečivo uvek zaljubljivala u ljude..... Možda me zato toliko boli kad se tim istim drugim ljudima događaju sranja... Nepravde. Kad se šikaniraju ili degradiraju. Kad čekaju platu koja ne stiže ili penziju koju su silno i vredno zaslužili. Kad ne mogu bolesnom detetu finansirati lečenje.... Uspešnom detetu naći posao bez klečanja na kukuruzu u političkim štalama....
Volela bih i ja da se probudim jedno jutro, da mi sve bude ravno ko prazan štrik, da raspalim po cajki, da zavrtim ćevap na roštilju i uslikam selfie, da me ne brinu postratni lopovi i gnjide.
Ali ne mogu..... Radi onih očiju što su me prigrlili ko svoju, od svog srca izraslu. Oni su crveni karanfil moje borbe i večnog nemira....
Uvek sam imala mnogo feelinga...
.... Između ostalog ne mogu se identificirati s poslom koji sad obavljam, nego s osobama koje na tom poslu upoznajem...... Za pare mi se fućka, a teško sam se i neizlečivo uvek zaljubljivala u ljude..... Možda me zato toliko boli kad se tim istim drugim ljudima događaju sranja... Nepravde. Kad se šikaniraju ili degradiraju. Kad čekaju platu koja ne stiže ili penziju koju su silno i vredno zaslužili. Kad ne mogu bolesnom detetu finansirati lečenje.... Uspešnom detetu naći posao bez klečanja na kukuruzu u političkim štalama....
Volela bih i ja da se probudim jedno jutro, da mi sve bude ravno ko prazan štrik, da raspalim po cajki, da zavrtim ćevap na roštilju i uslikam selfie, da me ne brinu postratni lopovi i gnjide.
Ali ne mogu..... Radi onih očiju što su me prigrlili ko svoju, od svog srca izraslu. Oni su crveni karanfil moje borbe i večnog nemira....
