Na peronu

     Znao je....negde daleko....na peronu njihove ljubavi....

ona je čekala.....on je lutao nekim svojim lavirintima

besmisla....tražeći nešto što ne može naći....tražeći

sebe u tuđim pogledima.....tražeći zamenu za njene

dodire u tudjim rukama.....tražeći nekoga sa kim bi

mogao samo da ćuti onako kao sa njom.........

Nismo ništa rekli,

reči nisu bile potrebne..
stigli smo do kraja ove ljubavi pogrešne.
Bili smo jedno drugom najača greška i
zabluda u kojima uvek srce strada......     

Trazim te

Susret…Neplaniran...

Neko tvoj,sada neciji…

Rasipas se na komade,a cutis…

Korak ti postaje tezak…Nesiguran…

Spotices se o okove tuge..

Trazis ulicu u koju bi skrenuo…Sto mracniju… Pustu…

Da se naslonis na zid…Zatvoris oci ..

I pocnes da vristis…Iznutra…

Kao ranjena zver…A covek si..

Za neke stvari nije bilo dovoljno vremena....

Jebote, šta mi je uradila ?

Pitao se onaj životinjski deo mene koji je svako od nas imao. Otkucaji srca su daleko bili od eukardičnih, a bio sam toliko nervozan da sam se mogao zakleti kako  čujem kapi znoji kako mi klize niz kičmeni stub. Hladne kapi znoji. U tom pogledu je počinjao i završavao sav moj svet. Sva mora, proplanci, šume i prirodne fantazije . Ona je bila moja priroda.

Hladna slova

I sinoć sam zaspala sa mobilnim u ruci, ali poruka nije stigla.
Ni sinoć, ni danas.... Kao što ni juče nije stigla i kao što, znam, ni sutra neće.... 
I ok sam ja.... Već sam skoro navikla da mi lepe snove zažele
odavno već hladna slova iz nekih starih poruka, pristiglih iz nekih starih, sasvim više nebitnih razloga....

Voleo si me…Znam!

Jedna dusa

A kad bih moglo nekako, da ti vjetrom pošaljem makar trunku ljubavi iz svoga srca. Kad bih mogao, pa da osjetiš, da znaš da ima neko ko te voli toliko da se svakim dahom tebe sjeti.
Da ima jedna duša koja samo o tebi sanja, samo tebi se ona nada. 
Ah, kad bi samo znala...

Nemaš ti pojma...

Nemaš ti pojma kako mi je ...dok se budim dok spavam, kakav je osećaj kad čovek sedi u mestu gledajući kako ga zaobilaze godišnja doba, dani, sati, godine...Nemaš pojma s' kakvom mukom čuvam sećanje o tebi, kako ga krijem.Vidiš li kišu kako pada, spira staze.. ko zna koliko je nas koji patimo prošlo istim putem...pada i spira sve tuge i prljavštine koje ljudi ostavljaju za sobom...al kako da spere iz srca, duše i mozga...???

Blago tebi u tvom toplom domu se čuje dečiji smeh...Čestitam ti lepotice...Ništa nisi izgubila...kad god si bacala kockice čekala si šestice a ja sam igrao na prvu...zato do zajedničke kućice nisam ni došao - zaobišla si me..