Tvoja Ja…

Nocas sam na vrhovima prstiju  lutala  sumom, u onom istom snu,  koji se
ponavlja oduvek..Trcala  po rosnoj travi sve do cistine,  gde sam te cekala u svim vremenima…
Ja…Gresnica, prokleta od svih, zbog svoje ogromne potrebe za Ljubavlju…
Da Ljubav dam…I da Ljubav  primim, 
ja,  umorna zver ,  izmucena gladju za tobom…
Pitoma samo na pomisao da ces doci  i tu glad nahraniti silovitom  neznoscu svoga bica…
Obukla sam  haljinu od lisca, u kosu stavila  svice, koji su  pri punom Mesecu  svetlucali zeleno poput smaragda…
U nocima poput ove ,kada Mesec ljubi oblake i krije svoje lice, svetlo je njihovo   magicno ljubicasto…
Sumski pauk mi je nacinio  rukavice od najfinijih svilenih niti, da moj dodir bude nezan i mek, kada ti dotaknem lice…
Nacinila sam nam postelju od mirisne paprati, ubrala sumske jagode,  da te hranim izmedju poljubaca…
Medom i cvetnim prahom  namazala svoje usne i telo, da ne prestanes da me ljubis…
Za tebe Viteze, lutalico, koji me ne vidis, jureci zivotima mnogim,  uzanim puteljkom sumskim   ne osvrcuci se…
Cekam te u ovakvim nocima, kada su vetrovi blagi, a mirisi topli i puni…kada je nebo samo modri , barsunasti plast…
Znam da osecas moje  postojanje , fasciniraju te  svici, a mirisi meda, sumskih  jagoda i divljeg cveca, uzburkaju  ti dusu necim
poznatim, prisnim…Zatrepere  ti  svi damari u telu..
Samo jos malo…i setices se..Naci ces ono sto u svojim  lutanjima trazis, gonjen neobjasnjivim  nemirima…
Sumski med…oci boje meda, prasecanje na njih.. u tvojoj dusi trag identican onom u mom pogledu…
Sve si mi blize…osecam to.
Cekam,  iako cekati ne znam…
Tvoja Ja…