Jednog dana ili jedne noći....

Jednog dana ili jedne noći – kakva je razlika između mojih dana i noći? Sanjala sam da se na podu ćelije nalazi zrno peska. Ponovo sam zaspala ravnodušno; sanjala sam da sam se probudila i da su sada bila dva zrna peska. Ponovo sam zaspala; sanjala sam da su zatim bila tri zrna peska. Zrna su se tako množila dok nisu preplavila ćeliju, a ja sam umirala pod tom peščanom poluloptom. Ali shvatih da je to samo san; probudila sam se s ogromnim naporom. Međutim, buđenje je bilo uzaludno; davila sam se u moru peska. Čuh neki glas: „Nisi se probudila u javu, već u prošli san. Taj san nalazi se u drugom snu kojih ima onoliko koliko ima zrna peska.
Put koji ćeš morati proći je beskrajan, tako da ćeš umreti pre no što se probudiš.“
Osetih da sam izgubljena. Usta su mi bila puna peska, ali sam uspela uzviknuti: „Pesak iz sna me ne može ubiti, niti ima snova koji izviru iz drugih snova“. Probudi me bljesak svetlosti..
U tmini iznad mene lebdio je svetlosni krug. Videh lice i ruke stražara, uže, meso, ćup..
Čovek se postepeno poistovećuje s oblikom svoje sudbine..
Tada se dogodi nešto što niti mogu zaboraviti, nit mogu ispričati: spajanje s bogom, svemirom ( ne znam ima li razlike između ove dve reči). Zanos ne ponavlja svoje simbole; neki su videli boga u jednom blesku svetlosti, drugi u maču, treći u laticama ruže..