Zagrljaj na dar

Dobra dela se vracaju, provereno. Svako dodje u situaciju kada mu je tesko, nikoga nema da pomogne, pojedini ljudi kao da samo to cekaju, nasladjuju se, uzivaju sto je drugima gore, svi ih znamo, podsecaju "pomalo" na hijene. Pomislicete da bas zato ni drugi ne zasluzuju vasu pomoc... Nije resenje zatvoriti srce, taman posla biti poput gore navedenih. Uobicajeno razmisljanje je da jedna osoba ne cini promenu, ali cini, zamislite kada bi se  svako ponasao prema drugima onako kako zeli da se svet ophodi prema njemu. Ne bi li to bio predivan svet? Ljudi vas cesto razocaraju i to je tako, ali svako ima izbor da svoj svet ucini lepsim, samim tim i svet ljudi oko sebe. Daleko od toga da treba da dozvolite da vas ljudi iskoriscavaju, to je vec druga krajnjost. Dovoljno je u pojedinim momentima samo biti tu, saslusati, nista ne reci, nista ne pitati, pokloniti zagrljaj, vas ne kosta nista, nekome je neprocenjivo. Zagrljaj je ponekad najbolji lek.

CVET

 Bio jednom jedan mladić,
 koji je čuo za jedan cvet,
 koji raste iza sedam gora i sedam mora.
 Iza najdubljih ponora i najtamnijih šuma,
 najdubljih i najhladnijih reka,
 najviših vrhova, okovanih snegom i ledom,
 iza najvrelijih pustinja,
 iza sedam hladnih, severnih mora.

 U stvari, koji raste na vrhu one sedme,
 poslednje gore,
 i cveta jednom, kada napuni sedamnaest godina.
 Prešao je sva mora, uspeo se na šest gora.
 Prešao ponore,
 i kroz stare, tamne šume,
 prebrodio divlje reke,
 probio se kroz ljute mećave,
 i prošao kroz vrele pustinje.

 I na kraju, poslednjeg dana,
 popeo se i na sam vrh sedme gore,
 na kojoj je rastao cvet.

 Stigao je predveče, u sam zalazak sunca.
 Kako se popeo gore, pred njim je i sam cvet procvetao.
 Iako je prethodno odlučio, da ubere cvet,
 iako je zbog toga slomio sedam gora i sedam mora,
 odustao je od te pomisli pred tom lepotom.

 Rešio je da nešto tako lepo,
 i nevino, ostavi ne taknuto.
 Da ga ne ukalja svojim dodirom,
 i da iz nekih svojih hirova i sebičnosti,
 ne uništi nešto tako lepo...

 Pomirisao ga je samo,
 jednom, duboko i blago...
 I gledao kako zadnji repovi sunca,
 nestaju na horizontu.

 Kako je već polako mrak obavio proplanak,
 rešio je tu prenoći.
 A, sutra će se vratiti kući.
 Bez cveta u ruci,
 ali sa cvetom u srcu.

 Iznuren, ali potpuno ispunjen,
 legao je pod jedan hrast,
 desetak koraka od cveta,
 I pun slatkih utisaka,
 zaspao...

 Sutradan, čim je otvorio oči,
 prvo što je poželeo, jeste,
 da pogleda ponovo,
 onaj predivni cvet.

 Bacio je pogled ka cvetu...
 Ali...
 Umesto cveta, u njega je piljio jedan crni vo,
 koji je preživao onaj cvet.
 Čovek se u neverici, od muke nasmejao...

 Tako i vi, kada nađete svoj cvet,
 uberite ga za sebe, i krijte ljubomorno od drugih...
 Zalivajte ga, pazite i volite...

 Ne dajte da vam ga neki vo uzme,
 jer ipak, jednom se ima šansa,
 da uzmete pravu osobu za sebe...

 Ratko Petrovic

 

Evo zašto se nisam udala

Moram priznati da sam se nasmejala! :)))

 A kaj ćeš, nije nam svima suđeno. Jedino kaj ja fakat ne shvacam kaj je s tim muškarcima. Gle, pametna sam, imam posel, super zarađujem, a kak sam samo hercig...

 Al, ipak mi nekak nejde s frajerima. Svaka glupa debela koza ima dečka samo ja nemam! Ma, nije da u svojih trideset i nekaj sitno nisam nikog imala. jesam, al sve su to bili nekakvi pizduni s kojima nisam mogla nikak....

 Jedan je bil jako bogat. Imal je doduše nekaj više let, al koga briga. Taj me vodil po svetu.
 Poklončići, večerice u finim restoranima, vikendi, po ljeti jahta, ma ispočetka bi mi dal i ptičjeg mlijeka da sam tražila. Volil je oralno, al kaj, to sam žmirečki odrađivala. Sve je bilo ok, dok si nisam posudila zlatni Ameriken. Nije ga bilo doma da ga pitam, bilo mi je dosadno pa sam si priuštila mali šoping. Ma, gle, kaj je takvom liku par soma eura. Ipak je on biznismen. Al digel je takvu frku da to ni bilo ljudski. Budala. A kaj bi mu rekla:
 " Odjebi stari, kaj misliš da ti bum zabadav pušila!"
 I tak je završila ta priča.

 Poslije njega sam imala jednog kaj je bil jako zgodan. Ti bokca, taj je bil pred špiglom više neg ja! Poslije sexa bi odmah odbežal u kupaonu, valjda frizuru popravit, kaj ja znam. Ma nije ni bil tak loš, al kad smo išli van, svi su samo u njega gledali.Kaj da delam s takvim?
 "Odjebi mali, ja sam ovdje žensko! Nebuš ti meni svu pažnju uzimal!"

 E ,onda je došel onaj kaj ga od milja zovem mamica. Taj je kuhal, pral, peglal, nosil mi ujutro doručak u krevet i svaki put je del ružu na tacnu! Pisal mi je ljubavne pjesme.Zval me "moja lutkica"! Nazove me na posel onak bez veze: "Pa kako je moja lutkica. Jel ti teško? Večeras te vodim u kino da mi se malo opustiš,..."Da se zbljuješ! Kaj bi s takvim papučarom!
 "Ma, daj se zbroji! Kupi si pesa , pa njega bedinaj! Meni treba muškarac!"
 Tak je i to neslavno završilo.

 A onaj doktor nauka, e taj je bil frik! Ja si hoću u miru pogledat serijicu ,dobra ona turska , Sulejman,nemreš to propustit . A njemu se baš ide u muzej! Ma, jebal te muzej! Kaj mene briga za te nekakve stare kante, ja to rešim kad voze veliki otpad! Opče nemrem sebi objasnit kak sam s takvim likom mogla biti. Poseksamo se i onda bi on čital u krevetu! Pa jesi ti lud! Smeta mi svjetlo! Davil me je svako jutro s vjestima iz novina. Ja se šminkam, a on iza mene čita kak su zrušili nekekve blizance. Da poludiš! Kog je mene vraga briga za to, pusti me na miru!
 " Sory, srce, prepametan si ti za mene. Ja hoću na klape, a ne na operu!"

 I tak sam i njega sprašila.

 A imala sam i jednog s kojim je sve bilo u redu. Imal je dobar posel, dobro je zgledal, bil je dobar u krevetu. Al taj je htel decu. " Pa kaj si ti poludel! Kakva deca! To urla po noći, sere u gaće, muze lovu, radi strije! Najdi si ti lepo nekakvu kvočku koju buš nasadil,nije ti to za mene!"
 I tak smo završili.

 Neznam, zbilja mi nije jasno! Kaj na ovom svetu više nema nekakvih normalnih muškaraca!?

Četiri indijska principa

Prvi princip

Koga god susreli, to je onaj pravi.
To znači da niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas okružuju, bilo ko s kim ste u odnosu, predstavlja nešto - bilo da treba da nas nauci nečemu ili da nam pomogne da popravimo trenutnu situaciju.

Drugi princip kaže

Što god se dogodilo je jedina stvar koja se i mogla dogoditi.
Ništa, apsolutno ništa od onoga što smo doživeli nije moglo biti drugačije. Čak ni najmanji detalj. Nema "...da sam to barem učinio drugačije... tada bi i situacija bila drugačija!" Ne. Ono što se dogodilo je jedina moguća stvar koja se mogla dogoditi i moralo se dogoditi - da bismo naučili lekciju kako bismo se pomakli napred.
Svaka situacija u životu u kojoj se nađemo je apsolutno savršena, čak i kada prkosi našem razumevanju i izaziva naš ego.

Treći princip kaže

Svaki trenutak u kojem nešto počinje je pravi trenutak.
Sve počinje u tačnom trenutku, ni prerano ni prekasno. Kada smo spremni za to, za nešto novo u svom životu - to je tu, spremno da započne.

Četvrti i poslednji princip kaže

Što je gotovo, gotovo je.
To je tako jednostavno! Kada se nešto u našem životu završi, to pomaže našem razvoju. Zato, obogaćeni prošlim iskustvom, bolje da to otpustimo i krenemo dalje.

Nije slučajno da upravo vi sada ovo čitate.

KO SI TI

 Jedna žena je pala u komu i najednom kao da se našla pred božjim sudom.

 «Ko si ti?», upitao je Glas.
 «Ja sam gradonačelnikova žena.»
 «Ne pitam čija si žena, već ko si ti.»
 «Ne pitam čija si majka, već ko si ti.»
 «Ja sam učiteljica u školi.»
 «Ne pitam čime se baviš, već ko si.»
 I sve tako. Šta god bi rekla, nikako da kaže pravi odgovor.
 «Ko si?»
 «Hrišćanka.»
 «Ne pitam koje si vjere već ko si.»
 «Ja sam ona što je uvijek išla u crkvu i pomagala ubogima i srirotima.»
 «Nisam pitao šta si radila, već ko si.»
 Na kraju, pošto nije znala da odgovori, vraćena je nazad. Kada je ozdravila, riješila je da otkrije ko je i sve se promijenilo.

 ***
 Tvoja dužnost je postojanje. Ne da budeš neko, niti da budeš niko, jer se za to kače pohlepa i ambicija. Nemoj biti ovaj ili onaj, jer tako postaješ uslovljen, treba samo da postojiš i to je sve.

 Entoni de Melo

Sveti Valentin – istorija ili legenda?

I ove godine se širom sveta obeležava 14. februar, dan ljubavi!!!

 Sveti Valentin – istorija ili legenda?

 Pokušaj da se otkrije poreklo Dana zaljubljenih (Valentine`s day) ni do danas nije u potpunosti uspelo. Ovaj praznik se vezuje za razne događaje i rituale, koji potiču iz davne prošlosti, ali nijedan ne počiva na pouzdanim istorijskim činjenicama.

 Jedna od teorija je da ovaj praznik potiče još od paganske proslave starih Rimljana u čast boginje Junone (boginje žene i braka) i svečanosti Luperkalija koja je održavana narednog dana.
 Naime, u okviru svečanosti je postojao ritual u kome su se na komadićima papira ispisivala imena devojaka i potom stavljala u duboki vrč iz kojeg su mladići izvlačili po jednu cedulju koja je nosila ime njegove buduće drage.

 Iako mnogi veruju da je upravo ovaj običaj originalan izvor praznika koji i danas obeležavamo, ipak se za Dan zaljubljenih češće vezuje druga legenda, koja potiče iz 3. veka i čiji je glavni akter rimski sveštenik Valentin.

 Čak i ova legenda ima više varijanti, ali je prihvaćena ona romantičnija u kojoj je Valentin bio sveštenik koji je pogubljen 14 februara, jer je protiv zakona cara Klaudija II venčao jedan zaljubljeni par. Posle smrti ga je narod proglasio svecem, a nakon toga, u 5. veku, i papa je proglasio 14. februar danom svetog Valentina, zaštitnika zaljubljenih.

 Istorijski spisi pokazuju da su postojala dva Valentina u to doba, ali nema dovoljno podataka koji bi dokazali da ovo nije samo legenda.
 To je bio i jedan od razloga što je dan Svetog Valentina, 1969. godine kada je vršena revizija katoličkog kalendara, izbrisan iz kalendara i postao neobavezan spomen dan (zadržan je u nekim partikularnim kalendarima).

 Svetski dan ljubavi

 Legenda o svetom Valentinu bi možda bila i zaboravljena da jedna žena, mnogo vekova kasnije, nije videla priliku za zaradu, a čiji je osnov bila slična priča koja potiče iz Engleske. Engleska istorija ima, pak, posebnu tradiciju obeležavanja 14. februara kao dana ljubavi, koja najverovatnije nije povezana sa rimskim sveštenikom, već se veruje da ima veze sa parenjem ptica i stihovima iz 14. veka.

 Bez udubljivanja u legendu o pticama, dovoljno je reći da je priča preletela okean i stigla na novi kontinent, gde počinje moderna istorija ovog praznika.

 U Americi je početak masovnog obeležavanja ovog dana vezan za 1847. godinu.
 Te godine je amerikanka Ester Haulend primila ručno napravljenu i ukrašenu čestitku za Dan zaljubljenih iz Engleske.

 Ova mlada žena je došla na ideju da i ona sama, uz malo mašte, može napraviti slične čestitke za tu priliku i prodavati ih u knjižari svog oca. Uz malo sreće i pomoć prijatelja, posao je brzo procvetao. 1879. godine je osnovana i prva kompanija za proizvodnju ovih čestitki i od tada se svake naredne godine broj proizvedenih i poslatih čestitki uvećavao, i taj broj ne prestaje da raste sve do danas.

 Dan zaljubljenih koji danas slavimo potiče iz američke kulture, a po svetu se raširio kao posledica masovne kulture i procesa globalizacije.
 Nema kontinenta i skoro da nema zemlje u kojoj se ne obeležava ovaj dan. To je praznik koji odavno nema naciju i ne poznaje granice.

 Mnogi ne znaju njegovu istorijsku podlogu, ali i ne mare mnogo za nju. Većini je sasvim dovoljno saznanje da Dan zaljubljenih veliča najlepše osećanje na svetu, pa da ga prihvate i praznuju sa voljenom osobom.

 Dovoljan je cvet i nežna reč

 U početku se pažnja na ovaj dan iskazivala kupljenom ili ručno pravljenom čestitkom i romantičnim stihovima. Osamdesetih godina Ameriku je zahvatila groznica kupovanja ruža i čokolada za dan zaljubljenih, a nešto kasnije su i zlatari videli poslovnu priliku, pa su dobrim marketingom ubedili široke mase da cveće i slatkiši nisu dovoljni.

 Poslednjih godina se u trku za profitom uključuju hoteli i turističke agencije koji nude specijalne aranžmane za ovaj dan, parfimerije, poslastičarnice i mnogi drugi.

 Dok se u nekim zemljama na ovaj dan obavljaju masovna venčanja i daju zaveti ljubavi, u razvijenim zemljama kakve su Kina, Amerika i zemlje zapadne Evrope, nedelju dana pre Dana zaljubljenih se pustoše sve prodavnice sa suvenirima i čestitkama. Iako ovaj praznik i jeste oživeo zahvaljujući dobroj poslovnoj ideji, ovakva komercijalizacija stavlja u drugi plan ono zbog čega je tako masovno prihvaćen, a to je ljubav.

 Ljubav ne traži skupe i bezlične poklone. Brz život kojim danas živimo često nam ne ostavlja vremena da se posvetimo voljenim osobama onoliko koliko to stvarno želimo. Ovaj dan može (i treba) da bude upravo dan kada je sve ostalo manje važno i kad uz nežnu reč treba da podsetimo i sebe i druge šta je to što pokreće svet.

 Svi hrišćani danas slave zaštitnike iskrene ljubavi. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, a zapadna tradicija Svetog Valentina.Svim vernicima koji slave neka je sa srećom i sve najbolje!
 Srećan vam Dan ljubavi. Volite sebe, a i druge. Volite život jer drugi nemate. Neka vam svaki dan, svih 365 dana u godini, bude dan posvećen voljenoj osobi. Dok je sveta i veka biće i ljubavi jer ona, ne zaboravite, pokreće svet.

 Sretno Valentinovo!     

Verujte mi da ćete dobiti sve što poželite. Samo ima jedan problem. Dobit ćete to kada prestanete želeti ili kada vam bude svejedno

Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?

 Miroslav Mika Antić

U staroj Grčkoj Sokrat je imao reputaciju da održava znanje na veoma visokom nivou. Jednog dana sreo je svog poznanika koji ga je pitao „Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?“

 „Sačekaj malo“, Sokrat je odgovorio. „Pre nego što mi kažeš bilo šta o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da proveriš da li to treba da mi kažeš. Prvi kriterijum provere neka bude istina. Da li si apsolutno siguran da je to što želiš da mi kažeš istina?“

 „Pa nisam“, reče čovek, „zapravo samo sam čuo to o njemu i ….“

 „U redu“, rekao je Sokrat. „Znači, ne znamo da li je to istina ili ne. Hajde sada da ispitamo drugi kriterijum, kriterijum dobrote. Da li želiš da mi kažeš nešto dobro o mom prijatelju?“

 „Uh… Ne, naprotiv…“

 „Dakle“, Sokrat je nastavio, „želiš da mi kažeš nešto loše o mom prijatelju, a nisi siguran da li je to istina. Ostao je još jedan kriterijum, kriterijum korisnosti. Da li će mi ono što ćeš mi reći o mom prijatelju koristiti?“

 „Ne, ne baš.“

 Na kraju, Sokrat je zaključio: „Želiš da mi kažeš nešto što nije ni istinito ni dobro ni korisno. Zašto bi mi onda to uopšte govorio?“

„Čovek u današnje vreme ne vodi dovoljno razgovora sa samim sobom. On ima strah da samom sebi kaže svoje mišljenje.“
 Žan Žirado

... moja suština je napor. Sve što me strahovito mami,
mami me, jer je preda mnom.

Moj dom je moja zemlja, a ona je ne nebu.
Moj dom je, dakle, nebo. A ono je u svemiru.

Moj dom je, dakle, vasiona. A ona je u mojoj glavi.
Znači da nemam drugog zavičaja, sem sebe.....


 ''Vasiona možda i ne zna šta je život. Nema vremena.''

Treba mi...

Treba mi još jedan život...

Još jedan...

Ne predugačak,

ali, dovoljan...

Da vratim što je izgubljeno,

da ispravim pokvareno...

Da oprostim neoprošteno...

Treba mi još jedna šansa,

da pokušam drugačije...

Da sve kocke

skupim i promešam,

da imam pravo

na još jedno

bacanje...

Treba mi još jedan dan za želje...

Ali, nek' one ne budu tajna...

Svima da kažem

šta bih i kako bih... 

Pod zvezdama, pod miljama sjaja...

Treba mi još jedan besplatan poziv...

Još jedan tren za nas...

Za mene i tebe..

Da čujem, da saznam...

Da li mi još prepoznaješ glas...

Treba mi...

Ali, ne trebaš mi ti.

  

Ne znam zašto...

Ni kako,

ali u moj se svet

više ne uklapaš.

Valjda je to,

kao što kažu,

momenat

kada se iz ogromne vatre

samo u prah pretvaraš...

Ko su prijatelji?

 To su oni ljudi koji mogu da vam dođu u bilo koje doba dana ili noći...
 Nemaju problem da sednu na vašu wc šolju i usput prelistaju časopis iz wc literature, i da se posle poprskaju vašim parfemom i poprave svoju šminku vašom...
 I vama to, naravno, ne smeta, jer su vaši...
 Oni, koji se uvek jave na telefon, i onda kad nakrivljene glave drže telefon seckajući povrće za sutrašnji ručak...
 Oni, koji uvek imaju vremena za vaše velike problem...
 I male...
 I najmanje...
 I za one probleme koji to nisu...
 Oni, pred kojima hodate u majici isflekanoj od voća...
 Oni, koji samo zbog vas kupe crno vino, jer vi tako volite...
 I oni, koji vam prave rolat od kokosa kupujući sastojke zadnjim parama iz novčanika...
 I oni, koji prave pitu s voćem, inače je niko drugi osim vas u njihovoj kući ne jede...
 Oni, koji vas nazovu i plaču u slušalicu, a vi ne morate ni da pitate zašto...
 Oni, koje vi nazovete i plačete....
 I oni ćute i klimaju glavom s druge strane slušalice...
 Oni, jednostavno znaju...
 Oni, koji se ne pretvaraju da su umorni kad im je loše u životu....
 Oni, koji odu na more na deset dana a vama se čini kao da su tamo već mesecima, i onda se porukate s njima do besvesti i nazad jer vam nedostaje poziv i zevanje preko slušalice...
 Oni, zbog kojih pustite suze kad im ne ide dobro...
 Oni, koje računate u sve zvanice, za sve praznike a za druge ako stigne...
 Oni, koji s vama odu kod ginekologa i zubara i oni koji provedu noć sa vama kada vam nije dobro...
 Oni, zbog kojih zima ima smisla...
 I proleće...
 I leto...
 I jesen...
 Oni, koji umeju da kritikuju i prime istu...
 Oni, koji nikad ne odu...
 Uvek ostaju...
 Uvek su tu...
 Oni koji vole bez rezerve i onda kad vas niko drugi ne voli...
 To su moji ljudi i svega ih je nekoliko...
 Stanu na jednu šaku....

Samo u prolazu

''Žalosno je kada ljudi koje ZNAŠ postanu ljudi koje si ZNAO.'' (nepoznat autor)
 Ljudi dolaze i odlaze. Neki kroz naš život promarširaju. Neki ostanu tek toliko da ostave male ali ipak neizbrisive ožiljke. Ne rane, nego ožiljke. Neke nikad ni ne primetimo. Neki ostanu tu zauvek, u dobru i zlu. Puno je solucija ali ipak mi se čini da je ova zadnja najređa. Vreme je prolazno i ljudi su prolazni, to je činjenica. Niko nije nezamenjiv. Bez svakog se može. Bez nekog lakše, bez nekog teže, nebitno ali život uvek ide dalje.....Bez svakog se može.... To je rečenica koja mene zapravo najviše boli. Otpočetka svakoga predodredi na rok trajanja. Kao da kupujem trajno mleko ali ipak znam da će se za određeni broj dana ukiseliti i pokvariti. Zbilja divno. Na što smo spali, mi ljudi.....
 Ipak, možda najgora kategorija od svih mogućih je kada neko koga voliš, ceniš i uživaš u njegovom društvu postane tek slučajni suputnik i stranac, tamo neka osoba koju si nekad davno znao. A, danas je daleka..... Strana.... Ima li išta bolnije od toga da neko ko ti je u određenom periodu životu bio sve, najednom postane tek jedan od prolaznika? I uspomena? I da imaš bolji odnos sa cigančićem koji prosi na cesti ili ženom koja te nehotice gurnula u tramvaju nego sa osobom koju si, tamo nekad davno, smatrao prijateljem? Iz ''znaš'' kad postane ''znao/la si''? Male životne nesreće. Mali licni porazi.....
 Što se mene tiče, imaju amerikanci za mene jednu jako primenjivu frazu, koja glasi: the story of my life. U svom, relativno kratkom životu, upoznala sam mnogo ljudi. I jedna od stvari koje nisam zapisala u onom postu gde nabrajam redom činjenice o sebi je ta da jako volim ljude. Bili oni visoki, niski, debeli, mršavi, bilo koje nacije, vere, rase, pola, dokle god su ljudi meni odgovara.... Puno sam ljudi upoznala, puno ih je prošlo kroz moj život. Ali jedna bitna činjenica je ta da često gubim one baš najbitnije ljude. Ljude do kojih mi je najviše stalo. Oko kojih se najviše trudim....... Samo odu. Jedna moja prijateljica me teši: ''Da su bili bitni i vredni truda, ne bi se nikad morala radi njih truditi. A, još bi manje odlazili.'' Možda ima pravo.... Možda, ko li će ga znati? Koji je razlog?... Ne znam.... Moje male životne nesreće. Ožiljci na duši.
 Vise puta mi se to dogodilo. I svaki put najviše boli. I verovatno će se dogoditi još puno puta.... Ali više nikada neću dopustiti da toliko boli. Ljudi će i dalje dolaziti i odlaziti. Kucati na vrata mog života bez namere da se u njemu duze zaustave. I dalje će me razočaravati. Ali... Bez svakog se može. Ipak na kraju ispada da svi mi imamo svoj rok trajanja. Životna tragedija, ništa drugo.
 Ljubim Vas sve!

Треба бити јак

Треба бити много јак

Шта човек издржи, ни машина му није равна

Нешто лоше у животу, а да то није рак

Јесте подсећање на времена давна.

Ни ја нисам савршен

Често сам као мали из љубоморе крао

Али тај део живота је срећом завршен

Од када сам са педесет марака пао.

Боли окретање, боли све прошло

Јер све што је вредело, то одавно већ није

Кажу: „Отишло је тако, како је и дошло“

А оно пре и после, стидљиво се крије.

Живот није за кукавице и надмене

Убиће те онај, што ти леђа чува

Имаш јаче од двадесет, а још не познајеш своје намене

Ти си онда гурман што не зна да кува.

Састављен си од искушења

Од онога како поступаш пред њима

Тек онда када видиш да немаш за плакање рамена

Схватићеш да се ниси добро упознао са свима.

Ниси жив ако не волиш и мазиш

Ако свој живот не поклониш правди

Кад цвеће које си посејао почнеш да газиш

Зрео си да постанеш онај што се свима гади.

Само да постоји мерило човека

Знам, сви би пали, безгрешни и грешни

Нема те дроге, ни спида, ни крека

На којима мораш да будеш да би ти такви били смешни.

 

Nostalgija

Hocu u proslost,

u zivote nekih drugih ljudi.

U doba balkona I kraljevskih palata,

u vreme ruza I otmenih kravata.

Gde rec nije bila od celika

nego od zlata,

onda, kada se platonska ljubav

nije pravila od blata.

Hocu nazad,

u doba pravih dama,

gde stalez pripada stalezu,

a dame gospodama.

U vazduhu

poezija I proza,

a ne kao danas

kinte konza.

Pre svega damu

koju ne moze imati svako,

zatim dajte konkurenciju

jer je danas to previse lako.

Dajte mi damu

koja cuva kljuc svog srca u blistavom umu,

a ne u novcaniku, grudnjaku

ili ga pak neko nadje na drumu!

Vratite me u to vreme.

Vratite me fijakerom starim,

a ne tatinim kolima

ciji cu trud vec sutra da zaboravim.

 

 

Idi kuda te srce vodi

U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje.

- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?

Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagodavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteti tela ili karaktera, socijalne nagodbe. Posle tog zakljucka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo srecu, zar ne? Ko zna sta se iza toga krije, ko to zna?
Na dan mog polaska, cekajuci voz u malenoj stanici, zagrlio me je i sapnuo mi:

- U kom zivotu smo se vec sreli?
- U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.

Kada budes dozivela prvi put ljubav, shvatices kako protivurecni i komicni mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubis, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muskaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraca paznju na tebe.

U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i vise te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primecuju, svi imaju neku lepu rec za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dusu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo. Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlaci i druge, kao sto medvede privlaci med.

Sussana Tamaro – “Idi kuda te srce vodi”

Kažu, posebna....

Opraštala mu je čekanje , poruke koje nije poslao , slike na kojima nikada nije bio , živote u kojima ga je tražila . neke 'njegove' i neke 'svoje' .Opraštala mu je . Jer šta drugo možeš voljenom čoveku koji nikada nije imao hrabrosti da ti pripada ?

Kad ti je trebalo razumevanje, uvek si znao da možeš računati na mene. A, s druge strane, kad god mi je trebalo razočarenje, znala sam na čija vrata da kucam. Valjda to tako ide...
 I biće još, pogrešnih izbora. Ali, jedno je najvažnije, sebi sam dovoljna, i na sebe ponosna, jedinstvena, tvrdoglava. Kažu, posebna.  

Zene

Žene počnu da ljube samo onda kad su voljene, ili bar kad misle da su već voljene. Inicijativa ljubavi uvek dolazi od čoveka. Žena hoće više da bude voljena, nego da sama voli; i više da je žele, nego da je vole. Ona ne samo da prva ne voli, nego prva i ne bira. Čovek joj se može naoko i da dopada, ali je retko da ga prva zavoli. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za celi život, sasvim drukčijem čoveku nego kakvog je zamišljala i želela. Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem. Retko koja žena visi o ruci čoveka koji je bio odista
čovek njenog ukusa. Padajući pred jakim a ne pred dobrim i lepim, žena ne razume duh nego volju, ni lepotu nego nameru. :))

 

Jovan Ducic

Dobri i losi ljudi

- Jednom sam svog učitelja pitao kako da razlikujem dobre i loše ljude. Evo šta mi je odgovorio:”Prvo ne treba da ih razlikuješ. Onaj ko sve vidi kao manifestaciju besmrtne duše, jednakim očima gleda sve, i učenog mudraca, i kravu, i samospoznatu dušu i zlobnika. Kad već moraš da ih razlikuješ onda koristi sledeće merilo : – DOBRA OSOBA TE INSPIRIŠE, NADAHNJUJE, ČINI SRETNIM, PODSTIČE TE DA MENJAŠ SVOJ ŽIVOT I POSTAJEŠ BOLJA OSOBA, JEDNOM REČJU – IZ TEBE IZVLAČI NAJBOLJE, LOŠA OSOBA IZ TEBE IZVLAČI NAJGORE”. To i dalje ne znači da je ta osoba, loša, samo TI sa njom ne treba i ne možeš imati relaciju.
Hvala svima koji me čine boljom osobom!