Slobodna kao ptica

Ponekad mi se čini da me niko ne razume. Zato se sve češće povlačim u tišinu svoje sobe. Naslonim glavu na mekani, beli jastuk i zaklopim oči. I razmišljam što bih činila da imam krila. Odletela bih daleko od tuge i nepravde.

 Obuzima me smirenost. I već putujem u nebeske visine. Tek sam mala poput zrna peska na dalekoj obali, ali rastem, rastem. Moje ruke postaju velike poput jedra starog drvenog jedrenjaka. Moja kosa je zavesa od baršuna, a oči moje dva prozora u kojima tinja sveća. Negde sam u nepoznatom. Nalazim se u nepoznatoj sredini. Nema više ljudi. Samo oblaci, veliki kao ogromni beli jastuci. Mekani su kao svilenkaste jastučnice. Rastem, rastem i širim se. Ja sam ptica nebeska, slobodna, velika. Vladarica sam i neba i zemlje, i vode i vatre. Ja rastem i širim svoja krila. Već letim iznad grada, već sam nad pučinom morskom. Slobodna, slobodna, oslobođena sam okova ljudske gluposti, nametnutih zakona, nepravde, zla, mržnje, obaveza, oslobođena sam od svih onih koji me ne primećuju.

 Moja krila šuškaju poput bakine svile, i velika sam poput planine. Uzimam kist i na nebu oslikavam dugu. Nasmejavam ljude, širim toplinu i radost, ispravljam zlo. Želim gledati sretne ljude. Želim gledati mir, ljubav, sreću, pravdu. Želim videti drugačiji svet. Moj dom je nebo, moj dom je svemir. Zovem se Tišina. Zovem se Toplina. Zovem se Sloboda.....