Pročitajte ovu kratku priču…
Negde daleko, neki seljak je imao samo jednog konja. Jednog dana, taj konj mu pobegne.
Sve njegove komšije se sažalile, “Mnogo nam je žao, izgleda da baš nemaš sreće”. Čovek je rekao, “Videćemo.”
Nekoliko dana kasnije, njegov konj se vratio, i sa sobom doveo još dvadesetak divljih konja.
Sad je čovek, zajedno sa sinom, napravio smeštaj za sve konje. Komšije se opet skupile i govorile, “Čestitamo, mora da si sad mnogo zadovoljan!” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
Jedan od divljih konja je uradio seljakovog sina, i polomio mu obe noge.
Sve komšije su govorile, “Tako nam je žao, užasno je to što se dogodilo. Mora da si veoma uzrujan. To je teška nesreća.” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
Zemlja je ušla u rat, i svi sposobni mladići su bili mobilizovani. Rat je bio užasan, mnogo je mladića poginulo. Ali seljakov sin nije bio mobilizovan, jer nije bio sposoban da hoda u vreme mobilizacije.
Sve komšije su mu govorile, “Sreća da tvoj sin nije otišao u rat, mora da ste mnogo srećni.” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
Ključna reč – Videćemo.
Ja se trudim da u svemu što se dešava, meni i ljudima oko mene, vidim dobro. Uvek kažem sebi “Ko zna zašto je to dobro”.
Ne verujem u slučajnosti. Verujem da se sve dešava s razlogom. I volim da verujem da će na kraju sve biti ok. Ako nije ok, onda još nije kraj.
