*JA*

Jednom sam pokusala da odrastem i osetila negde u sebi jauk deteta,koje nije htelo.nije htelo da zakoraci u surovi svet odraslih. Znam,ali mi nije vazno,mozda ce me ljudi popreko gledati,mozda se smejati,ali ja ne zelim da u odrastanju izgubim ovo malo tople duse. Pisem stihove,radujem se svakoj reci...izlivam bujice iz duse...ja jaukom pevam i jaukom snevam. To sam ja. Moje su pesme moja dusa,pomalo tuzna,pomalo sretna,al' uvek topla i uvek siroka da primi svu ljubav sveta...

Netreba mi ovo jutro

Još jedna čarobna noć kojoj se predajem.U samoći , u svojoj sobi, slušam Balaševića, prepuštena samoći, kreće čarolija.Otvaram dušu samoj sebi i Bogu.Nižem snove u biserne ogrlice, suzama nanizane. Taktovi D-moll-a dodaju note na moju tugu.Suze kaplju po tastaturi.Radosnice ili suze tuge, sve jedno....Moje su.Niko ih ne vidi, niko ne čuje moje jecaje...Samo nebo me prati.mesec obasjava puteve kojima lutam kroz snove tražeći tračak nade.Pronalazim u nizu Zvezda jednu, baš za mene što sija.U njoj tvoje oči.Sanjam, dišem.Stihove točim do same zore.Sati prolaze, ja pišem...dišem punim plućima, ushićena...lagano, čarolija nestaje.Zraci Sunca raspršuju iluzije.Stiže sigurnim korakom novi dan.Grabi me...A ja neću Svetlost... Ne, ne volim Zore, ni jutra sveža. U kolotečini noći svoja sam , sama. Carujem mislima pod okriljem tame.Ne treba mi ovo jutro. Uzmite ga....

Koracaj dalje....

Prolazim rukom kroz kosu...dodirujem lice....osecam na dlanu
tragove sasushenih suza proteklih godina....cvrsto grlim ramena.
Tapsem sebe po ramenu - Stara,mozes ti to,nije prvi put,znas
sve protokole ,nista se nije promenilo,nema iznenadjenja...
Glavu gore....koracaj dalje ....
Osecam Te....
.....koracaj dalje.....
s Tobom sam....
.....koracaj dalje.....
Volim Te !!                                                                                                                                     ..  .....koracaj dalje....u susret Suncu.... 

....koracam dalje....da ne zaboravim....                                        

Dodji

Kada ostanes sam, kada mirno sedis u blago predvecerje, lagani vetar ti mrsi kosu i zari lice, kada je sve sto vidis samo jedno upaljeno svetlo u daljini, tek tada shvatis koliko volis i koliko trebas nekoga da te cvrsto zagrli. Ustvari, ne trebas nekoga, ne bilo koga, trebas osobu koju volis, osobu koja zna kako da te zagrli dok drhtis u tom zagrljaju. Sta mogu uraditi reci u takvoj noci? Sta mogu uciniti ljudi oko tebe? Sve je bespomocno i beznacajno osim zelje za tobom koji mi trebas toliko u ovom lijepom trenu. Dodi i uljepsaj ovu noc koju krase zvezde koje uopse ne sijaju, dodi nek se pojavi mesec i obasja moje suzno lice, dodi dok se zelja za tobom nije rasprsila na ovom vetru. Dodi, nije bitno kada i kako, samo dodi. Dodi, pa ostani samo jedan tren i ne moras vise. Oprostit cu ti ako zuris, oprostit cu ti ako ne volis noc, oprostit cu ti sve, samo nikada ne ako ne dodes. Kazem dodi na trenutak, a mislim na celu vecnost, jer bi svojim dolaskom zaustavio vreme. Kazem nije bitno ako zuris, a mislim zaboravi na sve probleme, kazem nevazno je ako ne volis noc, a mislim lepe stvari se dogadaju nocu i kazem, mnogo toga kazem, a ipak mislim samo jedno: Nedostajes mi ove noci, nedostajes mi kao nikada do sad i zato dodi dok mi nedostajes, jer sutra ce biti gore, sutra cu te zeleti mnogo vise. Noc ova je kratka da bih ti sve rekla, mesec je vec obasjao grad, zato dodi da ti usnama pokazem sve sto necu stici reci, da ti rukama pozelim sve sto ne mogu napisati i da srcem glasno kazem da te volim najvise na svetu, da te volim kao zivot, ustvari ti si moj zivot. Bez tebe nista mi ne znaci, da nemam tebe ni ova noc ne bi bila ovako posebna, ni ova prica ne bi imala smisla, da nema tebe... ne bi ni ja bila ovo sto jesam. Pa, ako ipak ne dodes ove noci, ipak ti hvala za sve. Hvala ti sto postojis i sto me inspirises. Znam da zasluzujem vise od ovoga, al ipak si ti sve sto u zivotu zelim, a sve sto zelim je da dodes ove veceri i da sa mnom delis sve buduce dane, jutra i noci. Mislis li da mnogo zelim? Znam da mislis, zato cu ipak na kraju reci samo hvala ti sto postojis i sto si mi pruzio najsretnije trenutke u zivotu i hvala ti sto si dosao!!! Volim te:)         

....proleće će mirisati i bez tebe

Pišem jer mi je mučna tišina u kojoj mi više ne postojimo.Znaš koliko sam volela zvuk tišine medju nama,mnogobrojnih reči šarenih tonova koje su nemo govorile ljubav umesto nas,nismo mogli doći do reči od purpurnih nijansi naših nepostojećih reči koje su odzvanjale u tišini.Rekla sam odlazi...jutro će svanuti i bez tebe!Odlazi...sunce će sjati i bez tebe!Odlazi...m

esec će se pojaviti i bez tebe!Odlazi...proleće će mirisati i bez tebe! Zloslutna tisino sapni mi svojim notam kako da oslikam posle svih "odlazi" i suzu na licu bez njega?.................................. 

Izvini

Možda ću i krenuti drugim putem kad pronađem sve

dobre razloge da ne mislim na tebe...
Možda ću ovaj put stvarno podvući crtu.


Sigurno strepiš sam u mraku pri pomisli na mene ...
Sigurno ubrzano dišeš kada se setiš mojih poljubaca ...


Ostani takav kakav jesi ... tačno onakav kakvim
sam te zamišljala ... onakav ... kakvog sam te u mašti napravila.


Voleti nekoga prirodno ... verno ... jednako ... nije dovoljno.
Voleti nekoga tajno a nikada ga ne dotaknuti ... voleti nekoga
iskreno i uvek verovati, voleti nekoga nežno ... nije dovoljno.


Okrenuti se i videti da je tvoja osoba pored tebe ... Onaj pogled ...
Jedan pogled koji govori svim jezicima i otvara svako srce ...


Ljubav je borba ... pobeđuje onaj koji je voljen, jer onaj koji
voli ... predaje se ...


Trebam više od onoga što se rečima može opisati ... Ono što
se rečima ne može definisati ... U ljubavi nisam skromna ...


Zato i odlazim ...
         

Zivim u senci senke, tvoje senke .... .

Zivim u senci senke tvoje senke... i znam da znas:
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukcije ne umem
ne razumem, ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim...
To nije osmeh - to je grc. Ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene skice,
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice...
Znam da znas. Jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci
praznim danima. Nestajes. I prica odavno nije fer:
lepotica i zver - suvise razno. Sve je prazno.
Prazno je zarazno. Neprolazno.
Vracam se njima - zar mislis da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime...
...samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje
- znam da znas, al ne vidis i ne cujes, i ne znas koje
male stvari se broje... i dok porazi se roje,
plasim se da priznam da postojis, rane gnoje... i da mi falis...
Fale mi dodiri, fale mi reci, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi lazi, fale sitnice
- dosta krivice! Ptice selice nestaju...
Ja ostajem i svi ti pogledi me plase:
prokleti srecni zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile nase...
Samo moje i tvoje! A gde smo sad? Gledaj u mene! Nema mene...
samo sene uspomene... samo tragovi...
Koliko dobijes, toliko das. Ti nisi smela... znam da znas...
...znam da znas...znam da znas...

Refren:
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
...i reci, sta je to ponos, sta je to sram? Ne zelim da znam!
...i kad se svet srusi, na starom mestu bicu sam...


Sve suze sveta sprala je kisa. Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laz
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli skrece.
...a onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag - a znam:
sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Cutim jer znam da znas. Uvek si znala i uvek znas! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na cemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paucinu vracam vremena kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to sto jesi, tu gde si ... sta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis a mrzis, kad mrzis a volis
i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... mozda jednom nadjes me, tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.

Drugarstvo

 Sedim u fotelji i pitam se .. sta je to drugarstvo ? Da li je to mozda kada ti neko da cokoladu iz srca ? Da li je to mozda kada te neko zagrli dok places ? Da li je to mozda kada ti neko da neki zivotni savet ? Da li je to mozda kada ti neko podari nesto njegovo/njeno na dar ? Da li je to mozda kada ti neko pomogne u necemu sto ti je bilo veoma vazno u tom momentu ? Da li je to mozda kada ti neko spasi zivot ? Da li je prijateljstvo mozda sve ovo iznad i da li postoji osoba koja moze to sve da pruzi drugoj osobi ?

---

Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a neznost kukavicluk. A klonim se i onih koji  misle da je brbljanje mudrost, a cutanje neznanje.

Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči...

Duga

Jednom davno sve boje sveta su započele svađu. Svaka je tvrdila da je baš ona najbolja, najvaznija, najkorisnija, najomiljenija.

Zelena reče:

«Jasno je da sam ja najvaznija. Ja sam znak zivota i nade. Izabrana sam za travu, drveće, lišće...Bez mene, uginule bi sve zivotinje. Bacite pogled na prirodu i videćete da mene ima najviše.»

Plava je prekine:

«Ti samo misliš na zemlju, ali uzmi u obzir nebo i more. Voda je izvor zivota, pomoću oblaka iz plavog mora. Nebo daje prostor, mir i vedrinu (spokojsto). Bez mog mira vi biste bili mahnita tela.

Zuta se zakikota:

«Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, radost i toplinu u svet. Sunce je zuto, mesec je zut, zvezde su zute. Svaki put kada pogledaš suncokret, celi svet počinje da se smeši... Bez mene ne bi bilo zabave.»

Narandzasta je bila sledeća koja je zasvirala svoju pesmu:
«Ja sam boja snage i zdravlja. Mozda sam retka, ali sam dragocena, jer sluzim unutrašnjim potrebama ljudskog zivota. Ja nosim sve najvaznije vitamine. Setite se samo šargarepe, narandzi, dinja, ploda manga... Ja se ne povlačim sve vreme okolo, ali kada ispunim nebo za izlaska ili zalaska sunca, moja lepota toliko blješti da niko ni na jednu od vas ne pomisli.»

Crvena više nije mogla da izdrzi. Viknula je:
«Ja sam vladar svih vas, krv zivota. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti. Voljna sam boriti se s razlogom. Mogu zapaliti krv. Bez mene bi zemlja bila pusta kao mesec. Ja sam boja strasti i ljubavi, crvene ruze i maka.»

Purpurna se digla do svoje pune visine. Bila je visoka i govorila je sa velikom pompom: «Ja sam boja vladanja i moći. Kraljevi, čelnici, vladike - uvek su me birali, jer ja sam boja autoriteta i mudrosti. Ljudi me ne pitaju, nego slušaju i pokoravaju se.»

Indigo je govorila najtiše od svih, ali vrlo odlučno:
«Zamislite mene! Ja sam boja tišine. Jedva da me primete, ali bez mene sve ste vi suvišne. Ja zračim misao, sumrak i dubine. Trebate me za ravnotezu i kontrast, za molitvu i unutrašnji mir.»

I tako su se boje nastavile hvaliti, svaka uverena da je ona najbolja. Njihova svađa postajala je sve glasnija.

Odjednom bljesnu sjajna bela svetlost, začuje se grom i prasak. Poče jaka kiša. Sve se boje skupiše od straha i stisnuše jedna uz drugu.

Kiša progovori:

«Vi, glupe boje, borite se medju sobom!Svaka pokušava vladati nad ostalim.Zar ne znate da vas je sve Bog stvorio? Svaku za svoju posebnu svrhu, jedinstvenu i različitu. On voli sve vas. Uhvatite se za ruke i pođite sa mnom. On će vas prostrti preko neba u velikom luku boja kao podsetnik da vas sve voli i da mozete ziveti zajedno i u miru. Obecava da je On sa vama, znak nade za sutra.»

I tako svaki put kada Bog koristi jaku kišu da opere svet, on stavlja na nebo dugu.Kada je vidimo, setimo se da treba ceniti i druge ljude!

Ne treba mi ovo jutro.

************Još jedna čarobna noć kojoj se predajem.U samoći , u svojoj sobi, slušam Balaševića, prepuštena samoći, kreće čarolija.Otvaram dušu samoj sebi i Bogu.Nižem snove u biserne ogrlice, suzama nanizane. Taktovi D-moll-a dodaju note na moju tugu.Suze kaplju po tastaturi.Radosnice ili suze tuge, sve jedno....Moje su.Niko ih ne vidi, niko ne čuje moje jecaje...Samo nebo me prati.mesec obasjava puteve kojima lutam kroz snove tražeći tračak nade.Pronalazim u nizu Zvezda jednu, baš za mene što sija.U njoj tvoje oči.Sanjam, dišem.Stihove točim do same zore.Sati prolaze, ja pišem...dišem punim plućima, ushićena...lagano, čarolija nestaje.Zraci Sunca raspršuju iluzije.Stiže sigurnim korakom novi dan.Grabi me...A ja neću Svetlost... Ne, ne volim Zore, ni jutra sveža. U kolotečini noći svoja sam , sama. Carujem mislima pod okriljem tame.Ne treba mi ovo jutro. Uzmite ga....******************

Ljubav do smrti

 (posveceno onima koji se vole a nemogu ziveti zajedno jer su druge rase,nacionalnosti,vere ili drustvenih statusa)
- Dva zelena pupa u proletnom jutru jedan na brezi drugi na hrastu uce se ziveti sire se suncu dva pupoljka nezna u susjestvu rastu.... dva zelena lista gledaju se s ceznjom izmedju njih ponor svemir medju njima svi listovi suste samo oni sute a prolazi leto a blizi se zima ... dva suha lista na jesenjem vetru tiho na pustaju svaki svoju granu dodiruju se tek na jedan trenutak i padaju svaki na svoju stranu.

Love story

Najbolje godine ovog života mog, sjajne i rdjave, samo su kliznule, ko sila Dunava pod senkom Tvrdjave...* E, da... Najbolje godine mog života mi prolaze kao tmurni jesenji dani. Sunce sija, devojke kao gorske vile se šetaju ulicama, prate ih pozudni pogledi momaka, ah, ti prvi zaljubljeni pogledi... Sa nekim smeškom koji više prikazuje moju ogorčenost nego radost, ih posmatram. Ne mogu da se ne smijem. Kako su samo nevini, oduševljeni, zaneseni tim opojnim ljubavnim žarom, snovima o nekoj idili... Davno, nekad davno sam i ja bila takva. Zavodila bisernim osmehom, provocirala crnim očima. Ranila mnoga muška srca, ali bila i ranjena. Volela, ali i bila voljena. E, pa ljubav mora i da zaboli... I svaki put bi se podigla iz pepela kao feniks i nastavila dalje. Sve do jednom, dragi moji... Sada – sve je drugačije. ...*Al marim ja, to su samo kapi vremena, prosute ko šaka semena po širokoj njivi Gospodnjoj... * Da li je gotovo sa svim? Sa onim slatkim iščekivanjima pred izlazak sa Njim, koji su samo odavali koliko sam naivna bila? Je li više nikad neću čuti tvoja obecanja, je li više nikad necu poverovati u njih? Jedino u što sam sigurna jeste da je gotovo sa potpunim predavanjima osobama koje ne bi uopšte trebali biti dio mog malog kosmosa. Niko se više nikad nece uvuci pod moju kozu. Nikome više necu predati u ruke zlatne ključeve mog srca. Nikome više necu dozvoliti da mi se previše priblizi. Očito, to neko nije znao ceniti.. Šta sam ja za njega? Refren jedan, tuzan i tih. Jedna mala, još jedna u nizu koja ga je voljela. Ma, ne....to bi bilo previše... List, koji u parku padne pored vas. Kamenčić, kojeg slučajno gurnete nogom. Prolaznica, koju u gužvi okrznete ramenom. Ona, koju svaki njegov beznačajni, hladni pogled, obični pozdrav ili pristojni, učtivi osmeh sve više rani i podseti na to da on više nije njen, on više nije njen...*O, marim ja! Gde su sada davni nemiri, razigrani beli leptiri, dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek? * Vreme leti. Stvari teku, ljudi dolaze i odlaze iz mog zivota...a gde sam ja? Na pola puta tek, ali zaustavljena. Ne mogu dalje... još sam negde u prošlosti, negde u nekom letu... Mislio si na mene, bio si ubedjen da sam ja Ta i ja sam mislila da sam pronašla ono zbog čega vredi živeti. Ja i dalje mislim tako; a ti, dragi moj, ti si davno prestao... I zaboravio... Da, gde su sada davni nemiri, vreme zvezda poklonjeno...njemu? Gde su? Prohujali s prvim vihorom, zaboravljeni kao neki otuzni, pozuteli dnevnik iz cetvrtog srednje, isparili i nestali kao teški miris zemlje nakon letne kise. Eto gde su... Negde u kosmosu, lebde i očajnički vape za mojom i tvojom dušom, samo sa jednim ciljem pred očima – da ih opet spoje u jedno, da njihove sudbine ispletu tako da se nikad više ne razdvoje da svoje jedro spustiš u moju luku, da moja duša koja godinama luta beznadjem konačno nadje smiraj... Gde su ti dani, vrijedni zlata? Negde u prošlosti, ostavljeni, zaboravljeni, kao i ja...

Vrabac

Sedi vrabac u polju i posmatra kravu kako pase. U zlo doba krava obavi fiziolosku potrebu i po*ere se na vrapca. Vrabac, onako mali, zatrpan gomilom go*ana, poce da se koprca, pokusavajuci da izadje. U tom naidje macka, izvadi ga i ... pojede. 1. POUKA: Ne misli ti svako zlo ko ti se*e po glavi. 2. POUKA: Bolje je biti u go*nima do guse, nego samo do kolena. 3. POUKA: Nije ti prijatelj svako ko te iz go*ana vadi

*Andjeo cuvar*

Dva putujuca andjela su se zaustavila kod bogate porodice, da prenoce. Porodica je bila bezobrazna i nije udovoljila njihovoj zelji, da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste su ih smestili u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su raspremili krevete, stariji andjeo je video rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi andjeo pitao, zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve kakvim se cine'. Sledece noci su andjeli dosli u vrlo siromasnu kucu. Ljubazni domacin i njegova zena su sa njima podelili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore. Kada se Sunce probudilo sledeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama. Njihova jedina krava, cije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda, je lezala mrtva na njivi. Mladi andjeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli. 'Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre.' Drugi andjeo je opet odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne moze vise da nade to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu. dao sam mu kravu umesto nje.' Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Ponekad se desi tacno to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao sto bi morale. Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav dogadjaj tvoja prednost. Vremenom ces saznati... Neki ljudi brzo dodu u nas zivot i brzo odu iz njega... Neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u nasem zivotu... Ostave lepe tragove u nasim srcima... I nikada vise nismo tacno takvi kao sto smo bili, jer smo upoznali dobrog !!! Juce je istorija. Sutra je zagonetka! Danas je poklon. Zivot je nesto posebno... Zivi i uzivaj u svakom trenutku!!! Uzmi tog malog andjela i cuvaj ga, on je tvoj andjeo cuvar koji te pazi. To je poseban andjeo cuvar...moras ga poslati 5 osobama u roku od sat vremena, a onda nesto zazelis. Ako ga posaljes dalje, tvoja zelja ce se ostvariti i on ce zauvek biti tvoj andjeo cuvar... Ako ga ne posaljes dalje, teci ce suze i nijedna zelja se nece ispuniti... Ova poruka je od posebnog andjela, zato nemoj da je izbrises. Tacno sada - neko je vrlo ponosan na tebe, neko misli na tebe, neko brine za tebe, nekome nedostajes, neko zeli da razgovara s tobom, neko zeli da nemas problema, neko ti je zahvalan za pomoc, neko zeli da te drzi za ruku, neko ti zeli da sve bude dobro, neko zeli da si srecna, neko zeli da ga pronades, neko slavi tvoj uspeh, neko zeli da ti pokloni nesto, neko veruje da si ti njegov poklon, neko te voli, neko se divi tvojoj snazi, neko misli na tebe i smeska ti se, nekome je potrebno tvoje rame, NEKOME JE POTREBNO, DA MU POSALJES OVOG ANDJELA!!