Čuvaj se

Ako odeš mi ti
Možda krene na smijeh
Možda kupim u ponoć
Kartu za grijeh

Ako odeš mi ti
Ne ostavljaj trag
Ovo su čudna vremena
I sjećanja me strah

Malo me vidiš, malo ne vidiš
Kao loš program, pa ga promijeniš
I svaki puta kad se naljutiš
Sjetiš se mene, pa me okriviš

I zato, čuvaj se
Hrabro kreni putem, najdraža
Nek ti ovaj život bude
Kao meka postelja
I zato, čuvaj se
Idi svome jatu, jedina
Ja samo želim kad te opet vidim
Da imaš stari sjaj u očima

Ako odeš mi ti
Možda krene na smijeh
Možda kupim u ponoć
Kartu za grijeh

Ako odeš mi ti
Ne ostavljaj trag
Ovo su čudna vremena
I sjećanja me strah

Malo me vidiš, malo ne vidiš
Kao loš program, pa ga promijeniš
I svaki puta kad se naljutiš
Sjetiš se mene, pa me okriviš

Samo želim kad te opet vidim
Da imaš stari sjaj u očima

Šta volmi


Volim tišinu jutra.... sunce,nebo i sitni pesak.Volim da posmatram zalaske sunca i kišu iza stakla...volim da sam unutra a kiša napolju...volim da je gledam. Volim pogled u oblake i kada tražim nešto što ne postoji ili što ne razumem.Volim zimu,sneg i pahuljica da posmatram iza zavese.Volim drvo,mraz i vetar.Volim jagnjetinu sa ražnja,hrskavu i vruću.
Volim belo vino u čaši....mehuriće vazduha.Volim tanko sečen limun na tanjiru.Volim realne žene koje se ne pretvaraju,koje su svoje i besplatno simpatične.Volim sve te trenutke...Volim da nahranim golubove...da se divim rosi na travi...volim moju reku i kamenje šibano vremenom i vodom.Volim da ih držim u rukama i da se pitam koliko su stari...Volim komfor i jednostavan život.Volim prave reči i suze da vidim u očima kada se ponovo zapali svetlo nade.Tada tvoje lice postaje prelepo.Neznaš to i nikada ti nisam rekao.Tada osetim da ne živim uzalud na svetu.Volim tvoju glavu na grudima ujutru kada se probudim.Kada zaspiš u mom zagrljaju.Kada me svu noć tvoji poljupci golicaju u stomaku.Volim ukus suza...ne volim da plačeš ali volim kada ti suze jednostavno klize niz obraze.Volim kada legneš na moju ruku...
Volim proleće...volim domaći čaj...ruže...jorgovane...volim kada zamirišu i sve postane neverovatno.Volim da posmatram sunčeve zrake kada se filtriraju kroz vazduh, kroz oblake i rano letnje buđenje.Volim da gledam zrno prašine kada pluta na zracima sunca...Volim gluvo doba noći da sa prozora posmatram zvezde.Onda sam sam na svetu ili su svi usamljeni oko mene.Oduševljava me razmer svemira.
Volim sve lepo i neobično.Volim miris novog novca.Uvek ga čuvam više od starog i uvek na kraju nerado potrošim.Ne volim kada mi postavljaš glupa pitanja.Ne volim neduhovite ljude,proste i nekulturne.Ne volim kada se deru ili poviše glas.Volim da perem kosu.Volim tople peškire za kupanje i papuče koje sam dobio na poklon.Volim sladoled i tvoj čaj koji mi uporno kuvaš.Volim jutarnju kafu,jaku,Tursku.

Na peronu


     Znao je....negde daleko....na peronu njihove ljubavi....
ona je čekala.....on je lutao nekim svojim lavirintima
besmisla....tražeći nešto što ne može naći....tražeći
sebe u tuđim pogledima.....tražeći zamenu za njene
dodire u tudjim rukama.....tražeći nekoga sa kim bi
mogao samo da ćuti onako kao sa njom.........




Nismo ništa rekli,
reči nisu bile potrebne..
stigli smo do kraja ove ljubavi pogrešne.
Bili smo jedno drugom najača greška i
zabluda u kojima uve
k srce strada......     

Trazim te


Susret…Neplaniran...
Neko tvoj,sada neciji…
Rasipas se na komade,a cutis…
Korak ti postaje tezak…Nesiguran…
Spotices se o okove tuge..
Trazis ulicu u koju bi skrenuo…Sto mracniju… Pustu…
Da se naslonis na zid…Zatvoris oci ..
I pocnes da vristis…Iznutra…
Kao ranjena zver…A covek si..